Историја

(Извор: Монтенегрина; Пише: Владимир Јовановић) Борбе су прса у прса. У првом плану су двојица погинулих српских војника. Црногорац у позадини бајонетом пробада свог непријатеља… Илустрацију је објавио италијански неђељник “La tribuna illustrata” у броју од 30. марта – 6. априла 1919. године под насловом “Combattimento presso Podgoritza tra insorti montenegrini e l’ esercito serbo”, или, у пријеводу на црногорски језик […]

(Извор: Антена М; Пише: Владимир Јовановић) Руски архиви, црквени и државни, као и старија периодика, богословска и лаичка, крцати су фактима о канонским и литургијским везама аутокефалних цркава Русије и Црне Горе, тј. о статусу који је уживала Света аутокефална Митрополија црногорска – Црногорска православна црква. Ова грађа обично своја изворишта има у тадашњој пријестоници Петрограду, или у Москви, али не […]

(Извор: Антена М; Пише: Владимир Јовановић) У години 1889. православних руских храмова ван граница Руске царевине је педесетак, од Кине, преко Јерусалима и Свете Горе, Беча, Женеве и Брисела, до Буенос Ајреса и Лос Анђелеса; а тамо су свештенослужитељи укупно 6 архимандрита, 16 протојереја, 12 свештеника, 5 јеромонах, 13 ђакона… Ове и мноштво других црквено-статстичких података, данас драгоцјених историографских извора, објављује […]

„Ада чоче, Божија ти вјера, знам ја ту веселу Србадију, но куд су јој ти синови јунаци били, док јој није Бог дао Карађорђа. Та ви сви тамо фастате једнога њега јунаштвом; а кад ви Бог њега узе између вас, а ви све суноврат у турски јарам опет! Но кршина и сиромашна Црна Гора не хаје ни за Немањени за Мурате ни за […]

„У свим школама језик је – Црногорски; у многоме различан је од оног признатог, лепог језика на ком је Библија преведена. Говорио сам једном приликом на Цетињу да би требало, ради књижевног јединства, да уведу онај језик којим се данас пише у Београду и Новом Саду… Ако Црногорци продуже своје школе као сада, онда после сто година, између два језика биће већа […]

„Продавац, то est Ego Високо Преосвјештенство Господ. Петар Петровић Његош Митрополит Црногорски и Брдски и с њим сагласно и договорено главари Нахијах Црногорскијех овден присуствујушћи и који пристају овоме Контракту, ренунцијавају за себе и њихове претнике и насљеднике и за онијех који прикаживајуНацију Црногорску и исту Нацију, свакијем правом јавненијем особенијама врху поменутом Манастиру, принадлежашће потврдива и од њихове стране настојашћи Контракт од […]

У књизи Вука Караџића „Montenegro und die Montenegriner“ (Stuttgart 1837.) налази се први помен црногорског језика. У пријеводу српског филолога и Вуковог биографа, академика Љубомира Стојановића (1860-1930), уводна реченица у поглављу „Житељи“ тог Караџићевог дјела гласи: „Француски пуковник Вијала, који је 1813. године обишао Црну Гору, вели за Црногорски језик (којим је, вели, за невољу и говорио) да је дијалекат Грчкога!“