„Ада чоче, Божија ти вјера, знам ја ту веселу Србадију, но куд су јој ти синови јунаци били, док јој није Бог дао Карађорђа.

Та ви сви тамо фастате једнога њега јунаштвом; а кад ви Бог њега узе између вас, а ви све суноврат у турски јарам опет!

Но кршина и сиромашна Црна Гора не хаје ни за Немањени за Мурате ни за Бунапарте; они сви бише и преминуше, а Црна Гора остаде довијека и страшнога суда, у својој вољи и слободи; а то ти је у слави“.

Петар II Петровић Његош – С. Милутиновићу
(ГОЛУБИЦА, за 1843/44, 5, 18-22)