Језик

„У свим школама језик је – Црногорски; у многоме различан је од оног признатог, лепог језика на ком је Библија преведена. Говорио сам једном приликом на Цетињу да би требало, ради књижевног јединства, да уведу онај језик којим се данас пише у Београду и Новом Саду… Ако Црногорци продуже своје школе као сада, онда после сто година, између два језика биће већа […]

У књизи Вука Караџића „Montenegro und die Montenegriner“ (Stuttgart 1837.) налази се први помен црногорског језика. У пријеводу српског филолога и Вуковог биографа, академика Љубомира Стојановића (1860-1930), уводна реченица у поглављу „Житељи“ тог Караџићевог дјела гласи: „Француски пуковник Вијала, који је 1813. године обишао Црну Гору, вели за Црногорски језик (којим је, вели, за невољу и говорио) да је дијалекат Грчкога!“