У књизи Вука Караџића „Montenegro und die Montenegriner“ (Stuttgart 1837.) налази се први помен црногорског језика. У пријеводу српског филолога и Вуковог биографа, академика Љубомира Стојановића (1860-1930), уводна реченица у поглављу „Житељи“ тог Караџићевог дјела гласи:

„Француски пуковник Вијала, који је 1813. године обишао Црну Гору, вели за Црногорски језик (којим је, вели, за невољу и говорио) да је дијалекат Грчкога!“