Изјавом да је Црна Гора пројектована да буде мала Украјина, Јоаникије призива зло и несрећу на нашу домовину. Запањен сам да неко ко је лишен самилости и љубави према животу, као што је он, што доказује овом изјавом, уопште може да буде рукоположен у епископски чин. Умјесто, да се као пастир узда у божју милост он наступа са позиција силе и узда се у насиље.

Досадашњим дјелом и изјавама не оставља сумњу у задње намјере које гаји према овој земљи и народу. Док га природа његове духовне моћи унутар светосавскога стада, чини посебно опасним. Након те, дао је и другу изјаву, да ће капела Карађорђевића на Ловћену бити обновљена брже него што то можемо замислити.

Њоме вербално насрће на Ловћен, симбол црногорске независности. Очито, узда се у силу која не столује у нашој земљи.

Па за њен рачун, својим изјавама, Црну Гору и Црногорце означава као непријатеље, с којима се треба разрачунати и према којима не треба имати милости.

Те његове изјаве јесу офанзивнога карактера, на граници екстремних активности и представља пријетњу миру. Зато се с таквима као што је Јоаникије, мирне душе се могу назвати духовним терористима, не преговара. А знамо, да су и он и сви његови спремни да против свих других и другачијих примијене сваку врсту силе, и према тој чињеници треба да се равнамо.

Владика и Митрополит црногорски
† Михаило
с.р.