Дужан сам пред сопственом савјешћу и пред Богом да упозорим повјерени народ на саблазан који се шири Црном Гором. Извјесни румунски свјештеник Емилиан Продан, који служи у цркви Свете Марије у Волунтарију, даровао је, тврди, Свете мошти Светих Апостола Петра и Павла, политичком покрету који је противно канонима Васељенских сабора и одредбама Устава Црногорске цркве прогласио себе црквом и још изабрао, као га титулишу, митрополита, на скупу нецрквеног карактера, одржаном 3. септембра 2023. године на Дворском тргу на Цетињу.

Свети апостол Петар распет је 64. године у Риму, на крсту постављеном обратно, јер је казао да не заслужује да умре на исти начин као Исус Христос. Сматра се да је сахрањен у гробу над којим је саграђена базилика Светога Петра, који се налази у њеној катакомби испод олтара. Његове мошти нијесу никада као такве потврђене. И Свети апостол Павле је мученички страдао у Риму. Глава му је мачем одрубљена 65. године. Вјерује се да је сахрањен на мјесту на коме је цар Константин Велики подигао катедралу Светога Павла ван Зидина.

Није познато да ико у хришћанскоме свијету има честице њихових моштију. Зато је овај случај светогрђе. И ово није једини такав случај, али овога пута ћемо се задржати само на њему. То је урађено циљано да би се оснажио ауторитет политичкога покрета, који вјеру злоупотребаљавају с циљем слома ауторитета и достојанства Црногорске православне цркве. А у корист Српске цркве, промијењенога имена у Православна, унутар које намјеравају да анектирају Црногорску цркву. Тако је бивша власт намјеравала и даље намјерава да ријеши црногорско црквено питање. Оновремена опозиција ју је називала ДПС црквом. Зато апелујем на вјерујуће да се не поводе за политичким фантазијама злонамјерних, који имају задње намјере у питању Црногорске цркве.

Предисторија свему овоме почиње 2010. године. Те године испитивање јавнога мњена показало је да је повјерење црногорских грађана у ЦПЦ износило 35.4% а у СПЦ 49,1%. У то вријеме наша Црква имала је четворицу владика, 22 свјештеника и парохије у Аргентини, Италији, Аустрији и Белгији. То је био сигнал који је дигао на ноге, здружене, власт и Српску цркву. Поткупили су и неколико свјештеника ЦПЦ-а, који су тајно устали против сопствене Цркве, и издали је. Покренули су кампању током које су у јавности посредством разних фејсбук-профила, медија и обавјештајним радом рушили ауторитет ЦПЦ-а. Док је власт мизерним мјесечним средствима од 4200 еура подржавала црногорску јерахију и истовремено против ње подстицала бунт извјесних клирика због те чињенице; обећали су им били висока примања и добра мјеста у црквеној хијрархији такозване Православне цркве.

Годинама су вршили кампању уперену против саме Црногорске Цркве, њенога ауторитета, послања и високога клира, све док нијесу повјерење грађана у њу свели на 10%. Истовремено, оновремена власт је вршила незаконити упис 12,3 квадратна километра црквенога земљишта и скоро свих цркава и манастира на СПЦ, односно, државу Србију, да би Црногорску цркву лишили имовине и онемогућили је да преузме духовне компетенције у Црној Гори. Нијесу јој дозволили ни изградњу саборних цркава у Бару и Подгорици. То исто свјештенство ЦПЦ-а, које је учествовало у тој кампањи тражи бенефиције, темељене на злочину издаје сопствене Цркве, којој су се заклели на јеванђељу.

Да би ескалација напада на јединство Црногорске цркве одпочела не дуго након наше пос́ете папи Франциску у Риму, 12. новембра 2022. године. Организована је на његов позив, да би смо Га упознали са црквеним приликама у Црној Гори.

Убрзо, поводом те посјете, реаговала је портпаролака руског Министарства спољних послова, Марија Захарова. Она је 7. јула 2023. године казала за Црногорску цркву да “Њену улогу вјештачки надувавају силе које настоје да наруше јединство православног свијета”. Да би два мјесеца касније, 3. септембра исте године, био извршен улични пуч на коме је антиуставно и незаконито, на скупу нецрквеног карактера, одржаном на Дворском тргу на Цетињу, дио јерахије отпао од Цркве и како сам казао, основао политички покрет који за циљ има задње намјере у питању Црногорске цркве. Створили су пометњу унутар вјерујућих и истовремено срушили ауторитет Црногорске цркве међу Црногорцима, у црквеној и православној васељени. Ово је удар, не само на црквено јединство него и опстојност црногорске државе. Зато још једном очински молим све вјерујуће Црногорце да се суоче са са тим чињеницама и не дозволе да такав расплет црногорског црквенога питања који је на штету Црногорске православне цркве и државе, јер је она њихова духовна окосница и чувар црногорске културе, традиције и духовности.

Владика и Митрополит црногорски
† Михаило
с.р.