Борис против Бојана
Опет лажно представљање и опет злоупотреба имена Црногорске Православне Цркве и титуле јединог митрополита, Његовог Блаженства, Архиепископа Цетињског и Митрополита Црногорског Г.Г. Михаила, само овај пут мало другачије! Борис (Бојовић) се крваво, готово манијакално, окомио на Бојана Бојовића. Него, кренимо редом.
„Ни криво ни дужно“ УПА, посједујући лажне информације, од медијског спонзора претворило се у рушитеља Бојовићевог „лика и дјела“. Због хришћанског милосрђа, дужни смо да му као бившем свештенику ЦПЦ пружимо неопходну заштиту, у складу са Јеванђеоском поруком: „Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе, и молите се за оне који вас с презиром користе и прогоне“ (Мат.5.44).
Наиме, УПА почиње овако: „Како смо раније писали, дјеловањем Директората за односе са вјерским заједницама и њеног челног човјека Драгана Радовића угрожена су елементарна људска права свештенству и вјерницима ЦПЦ садржана у Универзалној декларацији о људским правима Уједињених нација, УН Међународном пакту о грађанским и политичким правима, или УН Међународном пакту о економским, социјалним и културним правима.“
Овај цитат је директни атак на Бориса (Бојана) Бојовића, који је „заборавио“ да у својој некадашњој епархији Острошко-никшићкој оснује неколико црквених општина! Уз то, узурпирајући личне ствари Митрополита Михаила, црквене и стамбене објекте који припадају ЦПЦ, он очигледно угрожава елементарна права вјерске заједнице и њених вјерника. Очигледно је и то да он има веће амбиције које се не могу смјестити у границе мале Црне Горе. Зато је основао „мисије“ у САД-у, Шпанији, Италији, Румунији, Бугарској, Мађарској, Молдавији и Пољској. С обзиром на опсег његових „ингеренција“, било би много једноставније да организује Општеправославни народни збор, па да „умирови“ Васељенског Патријарха и засједне у Цариградској Патријаршији, са одређеним корекцијама габарита Васељенског Трона. Но, како је одлуком Светог Синода ЦПЦ враћен у ред лаика, остаје му једино да на неком збору грађана умирови Јакова Милатовића или Александра Вучића, свеједно, и коначно смири своје мегаломанске аспирације.
УПА даље наводи: „Директорат се такође мијеша у унутрашња питања Црногорске православне цркве, што је супротно и члану 14. Устава Црне Горе о одвојености Државе и вјерских заједница.“
Опет Борис против Бојана! Министарству правде се обратио рашчињени епископ Борис, да га након покушаја уличног пуча упишу у регистар као поглавара цркве. Директорат се није умијешао у унутрашње устројство Цркве, већ је, напротив, испоштовао члан 14. Устава Црне Горе о одвојености Државе и вјерских заједница.
Урушавајући фиктивну Бојовићеву позицију, УПА даље пише: Директорат није испоштовао ни члан 7. овог Закона у којем се каже да Вјерска заједница слободно одлучује, нарочито о: унутрашњој организацији, образовању, саставу, овлашћењима и функционисању њених органа; избору свог вјерског поглавара, именовању и овлашћењима својих вјерских службеника и другог вјерског особља.
Опет суицидна констатација! Вјерска заједница (у овом случају ЦПЦ) је слободно одлучила, након Бојовићевих расколничких и неканонских аката, да рашчини и изопшти за сва времена викарног епискпа и самозваног митрополита Бориса одлуком Св. Синода! Бојовић, који негира Директорату Министарства правде, као цивилном органу, право да одбије своје мијешање у устројство црквене организације, тражи од Управног суда, као цивилног органа, да се ипак умијеша у унутрашње устројство Цркве и „силом на срамоту“ га прогласи митрополитом!?
У тексту Портала „Актуелно“ УПА даље наводи:
Директорат не поштује ни Повељу Европске уније о темељним правима из 2000. године, из које угрожава свештенству и вјерницима ЦПЦ следећа права: право на живот, право на слободу и личну сигурност, слободу мишљења, савјести и вјероисповијести, које укључује право на приговор савјести, слободу изражавања и информисања, слободу окупљања и удруживања, право на рад, право на једнакост људи пред законом, право на недискриминацију, право на културну, вјерску и језичку разноликост.
Још један правнички харакири, у којем Борис тужи Црногорску Православну Цркву, за коју тврди да јој је поглавар. Не схвата да прави класичну замјену теза, јер ту Повељу Европске Уније управо крши својим активностима рашчињени епископ Бојовић и његови сљедбеници, уз несебичну подршку више него издашних спонзора, као и оних медијских, који забрањују сваку врсту реаговања на море Бојовићевих неистина, лажног представљања, као и финансијских трансакција у име ЦПЦ којој више не припада.
Спортски речено, Бојовић и његови медијски спонзори се понашају попут нокдаунираних боксера који више не разликује противника од судије у рингу, па се међусобно туку до изнемоглости. О томе свједочи сљедећи цитат УПА:
Све у свему, оваквим поступањем потврђено је да литијашко-светосавска власт фаворизује умировљеног митрополита Михаила под чијим руководством је ЦПЦ доживјела потпуну стагнацију и готово је угашена.
Овај цитат управо даје образац по коме Борис води рат против Бојана, обмањујући себе али и своје подржаваоце и финансијере. То је образац литијашких светосаваца којима Устав Црне Горе и све декларације о људским правима служе само као штива за увесељавање кроз ниподаштавање истих, и рушење институција преко улице кад год им исход није по вољи!
Добро је што је напокон Бојан одлучио да пред надлежним органима доказује да је Борис, односно своје “митрополитство”, само би било добро да прихвати одлуке и суд онога пред ким жели да то „митрополитство“ потврди. Да прихвати Црногорску Православну Цркву и Црну Гору, па ма каква коначна одлука била. А добиће ново одбијање и ново срамоћење. Јер, то о чему он говори је бесмислица, којом се самообмањује пуну годину дана, као што се и самопрогласио за митрополита, супротно канонима православне цркве и Устава Црногорске Православне Цркве.
На Цетињу,
13. септембар 2024.
Надлештво за информисање ЦПЦ