Када је у питању Црногорска Православна Црква, осим раскола, антихришћанског дјеловања скупине, сабране на  Тргу  краља Николе почетком септембра прошле године, најтежи дио посла у очувању темељних вриједности Цркве, поред бројних невоља, био је сачувати актере ових непочинстава, а међу којима је и Бранислав-Бања Калуђеровић од њих самих. Очигледно је да у томе нијесмо успјели, јер се свакодневно суочавамо са злим наумом потпомогнутим од стране „медијских спонзора“ чије дјеловање је најпрепозбнатљивије у изреци Светог Петра Цетињског Чудотворца: „Црногорци, ви чините што знате, а не знате што чините!“ Желимо  вјеровати, вођени хришћанским духом да се прије свега види добра намјера, да издашни финансијери ове прљаве и надасве штетне работе и по Цркву и Црну Гору у недостатку информација о хришћанском устројству Цркве нијесу ни свејсни својега чињења, па се понашају као да се ради о некој партијској политичкој експозитури или некој изолованој мјесној заједници, ђе је могуће митингашким путем смјењивати  и уређивати стање у вјерским заједницама. Једна од особа, која својим јавним дјеловањем присиљава на реаговање јесте и Бранислав Бања Калуђеровић, који у својим јавним наступима пласира низ половичних или неистинитих информација. Све подćећа на Агитропопвско дјеловање, које на бази сумњивих финансија, па и новцем који се „касира“  нелегално у име ЦПЦ финансирају лаж. Таквим новцем се финансирају рашчињени свештеници и они који су под забраном чинодјејствија, па се у складу са својим изопаченим виђењем вјере моле за рускога и српскога патријарха, саучесницима у масовним злочинима, иако сам Господ заповиједа: „Не убиј!“. Ова групација, понашајући се секташки, проглашава миторполитом рашчињену особу, при чему свештеник нижег чина додјељује лажном митрополиту бијелу панакамилавку, и мимо канонске црквене процедуре врши посвећење блаженопочившег Митрополита Антонија, правећи на тај начин својеврсно светогрђе и унижавајући личност Митрополита Антонија. Сама крађа земних остатака из гроба је увреда за блаженопочившег Митрополита Антонија, без одговарајуће свјетовне, законске и црквене канонске процедуре, без одобрења најближих сродника.

Неистина је да ЦПЦ жели да избрише из ćећања Владику Антонија. Истина је да је ЦПЦ на челу са Митрополитом Михаилом направила пројекат споменика Блаженопошившем Владици Антонију и да је Митрополит Михаило потписао уговор 17.07.2023 г. са извођачем радова, којем је уплаћен аванс од 19.000,00 еура. Члан Одбора за изградњу тог споменика је био и сам господин Калуђеровић. До данашњег дана је завршено око 60% радова на изградњи споменика, а фирма која изводи радове очекује нове уплате, како би наставила са радом.

Што се то десило да је Калуђеровић са својим истомишљеницима, по налогу Бојана Бојовића, прибјегао сотонистичком скрнављењу гробнице Блаженопочившег Митрополита Антонија?! Његово обраћање црногорској јавности је конфузно и он сам приказује еволуцију својих идеја, ставова и лутања по питању вјечног почивалишта Митрополита Антонија.

Првобитна намјера господина Калуђеровића је била да се Митрополит Антоније сахрани у Владичанском дому на Цетињу. У Црној Гори није обичај да се људи сахрањују у кућама, а такав чин не би био примјерен угледу и титули Митрополита Антонија.

Затим је био заговорник да се у дворишту Владичанског дома, у сред насеља на Груди пренесу Његови остаци и постави гробница, што би био незапамћен случај у цивилизованом свијету да се било чији гроб поставља у сред стамбене четврти!

Трећа идеја, коју је у једном периоду, подржавао господин Калуђеровић се поклапа са званичним ставом Црногорске Православне Цркве, а то је да се Митрополиту Антонију изгради гробница у порти Цркве Светог Ивана Црнојевића на Цетињу. И те идеје се одрекао, па је кренуо на наопаки пут, Бојановим стопама.

Четврто и најсрамније, у чему је узео учећа, било је недостојно скрнављење гробнице и земних остатака Митрополита Антонија, под окриљем ноћи, којега су антиканонски и безбожнички прогласили за свеца! У том антихришћанском ритуалу није учествовао само један од водећих планетарних сотониста, већ и један значајни интелектуиалац у чијим званичним биографским подацима стоји да је атеиста, а који је недуго потом преминуо и супротно хришћанском вјеровању, кремиран! Питамо се, да ли таквим људима уз овакво дјеловање може бити ишта свето?

Све ово свједочи о Калуђеровићевој елементарној неозбиљности, самовољи и жељи за рекламерством властите, а не личности Митрополита Антонија.

 Да се ово десило у било којој цивилизираној држави, актери и наредбодавци овог сотонистичког, мрачног чина, или би били строго законски санкцкионисани или смјештени у неку установу за душевне болести.

Да је то урадио неко неовлаштено ноћу са земним остацима наших очева, а Митрополит Антоније је био наш духовни отац, то би била неопростива увреда са тешком посљедицама  за починиоце.

У властитој самољубивости Калуђеровић упорно понавља како је поклонио цијелу кућу Црногорској православњ цркви, иако је и сам напокон недавно признао да су половину тог износа прилозима прикупили вјерници и поштоваоци Цркве, а другу половину је донирао Калуђеровић након што је измирио сувласника те половине Душана Гленџу. Логично је да Владичански дом није „Чардак ни на небу ни на земљи“ и да мора поśедовати терен на коме почива, као и приступни пут и околиш, па самохвала да је накнадно Цркви поклоњен и терен који му физички припада ствара веома ружну слику о  несумњивом дародавцу.

Самохвалисавост обично дјелује попут живог пијеска и у њу се све дубље тоне, па је и тврдња да је Калуђеровић донирао новац, који је био неопходан за трошкове путовања, смјештаја за бројне пратиоце, свечани ручак, одежду за хиротонију Митрополита Михаила у Софији, чиста измишљотина, о чему ЦПЦ  поćедује и доказе.

Увјерени смо да би се  Бранислав Калуђеровић другачије понашао и  оштро осудио починиоце, да је неко отворио гробницу његовог претка и пренио земне остатке на неко друго мјесто, макар се радило о велелепном маузолеју.

На Цетињу, 16. 12. 2024.

Владика и Митрополит црногорски
† Михаило
с.р.