(Коначно, маске су пале)

На кога год рашчињени епископ Борис положи руку, а признаћете – размахао се, ту изникне мука и невоља, превара и манипулација, а духовних плодова нема. Од гордог „митрополитског“ самопроглашења које се десило 3. септембра 2023. године до данашњег дана, Бојовић је извршио три лажне епископске хиротоније, правећи проблеме Црној Гори, али и другим земљама.

Прва лажна и неславна хиротонија извршена је 12. новембра 2023. године над бившим италијанским римокатоличким свештеником Домеником Кантореом, коме је „велики“ Бојовић додијелио титулу „епископа“ за Велику Грчку. Канторе се у Италији јавно покајао због своје хомосексуалне прошлости, а затим и на Лучиндан, 31. октобра 2024. године изразио покајање због прихватања лажне хиротоније од стране Бојовића пред Митрополитом Михаилом и члановима Светог Архијерејског Синода ЦПЦ. (Саопштење: www.cpc.org.me/ћирилица/новости/саопштења/2799-покајао-се-члан-бојановог-лажног-сино/) Канторе је приступио покајању након што је схватио да га италијанске власти неће признати као представника Црногорске Православне Цркве и након реакције Римокатоличке цркве у виду рашчињења. Прије давања лажне епископске титуле Кантореу, Бојовић га је видио свега три пута, а Канторе је успио са Бојовићем издржати 354 дана, радећи на даљину, изигравајући члана лажног Синода. Бојовић се није оглашавао поводом Кантореовог покајања, али га је у тишини уклонио са листе чланова своје Парасинагоге.

Друга лажна хиротонија је слиједила прву и догодила се 13. новембра 2023. године над бившим украјинским мирским свештеником (што значи да је ожењен) наводног имена Иван, а презимена Олешчук, који је као избјеглица стигао у Црну Гору. Он глуми Бојовићевог викара са титулом „епископа“ дукљанског. Несрећном Олешчуку се не ратује, па и даље служи Бојовићевим циљевима, јер „зло се трпи од страха горега“.

Трећу лажну хиротонију Бојовић је обавио у својој омиљеној излетничкој дестинацији – Румунији, 5. августа 2024. године, у дворишту приватне „цркве“ и центра за некаква лажна исцјељења, у којем се узима новац несрећним и болесним људима, над којима се не треба гријешити на начин на који то раде Бојовићеви сарадници који су осуђивани за тешке преваре. За ту прилику Бојовић је одабрао рашчињеног свештеника Румунске Православне Цркве под именом Јован Козмин Барза. Барза је био ожењен и осуђиван је због физичког насиља над супругом, што је резуртирало разводом брака. Румунска Православна Црква га је рашчинила због одступања од православне вјере и учешћа у езотеријским емисијама, са маговима и гатарама. Након рашчињења, 2020. године, Барза се прикључује једној неканонској групацији у Румунији ђе је „замонашен“, узевши име Јоаникије. Бојовићу није било пријатно да Црногорцима каже да неко кога је „хиротонисао у епископа“ носи монашко име Јоаникије, па се одлучио на још једну превару и Јоаникија је преименовао у Луку, што такође није канонски, али као да га је било брига. Јоаникије у јагњећој кожи, назван „викарни епископ превалитански“ Лука Барза се није дуго задржао у Бојовићевој дружини, о чему Бојовић ћути и прави се да га никад није ни било, рачунајући на традиционално лошу информисаност својих присталица. А можда му је и жао да троши фалсификоване печате за саопштења у којима би морао признати да је, ипак, неђе погријешио. Већ 1. новембра 2024. године кулминирао је сукоб унутар румунског огранка Бојовићеве групе, након чега је Барза отишао својим путем, задржавајући лажну епископску титулу и настављајући да вара румунски народ. Дакле, коалиција Бојовића и Барзе је трајала читавих 88 дана! Толико Бојовићу значи црногорска традиција и име древне Превалитане, чију титулу је дао првој румунској скитници спремној да је прими из његових руку.

Бојовићев „свештеник“ и Барзин секретар, Габријел Теодосије Влад, је хомосексуалац и педофил, који је ухваћен приликом чекања једног малољетника на жељезничкој станици са намјером да са њим има сексуалне односе. Приликом покушаја бјекства аутомобилом у којем га је чекао возач, два момка су ударена и подигнута на хаубу аутомоблила. (Видео снимак:  www.youtube.com/watch?v=K62SzvUOzHo) Габријел Теодосије Влад је хватан и како краде по продавницама у свештеничкој мантији, а раније је држао грађевинску фирму преко које је такође варао људе.

Јоаникије I Липовац је дочекивао фашистичке окупаторе, Јоаникије II Мићовић је прекопавао посмртне остатке свога претходника, кршећи његову потоњу вољу, а Јоаникије III Барза није успио ни стићи до Црне Горе, ваљда зато што није имао на услузи војни хеликоптер, али се успио наругати Црногорцима, захваљујући „визионарству“ онога којег неки Црногорци слиједе, а који је због самољубља спреман направити многе лоше потезе и подијелити браћу, али, што би највећи пјесник међу владикама рекао: „све је ово некаква наука“.

На Цетињу,
16. фебруара 2025.

Надлештво за информисање ЦПЦ