Црногорска Православна Црква

Поглед Гардијана на Руску православну цркву, издаtу од Путиновог патријарха

Поглед Гардијана на Руску православну цркву, издаtу од Путиновог патријарха

– Извор: The Guardian (пише: Уредништво) –

Године 1934., док је Адолф Хитлер консолидовао своју власт у Немачкој, храбра група протестантских пастора одупирала се покушајима да се створи пронацистичка уједињена црква Рајха. У ономе што је постало познато као Барменска декларација, они су тврдили апсолутну одвојеност цркве од државе, одбацујући „лажну доктрину“ да „црква у људској ароганцији може ставити Ријеч и дјело Господње у службу било које произвољно изабране жеље, сврхе и планове”.

Мјера је то и ових узнемирујућих времена у којима су прошлог мјесеца стотине православних свештеника, научника и лаика осјетиле потребу да објаве сличну декларацију, осуђујући саучесништво Руске православне цркве (РПЦ) у инвазији Владимира Путина на Украјину. Њихов документ под називом Декларација о учењу „руског свијета“ осуђује московског патријарха Кирила због пружања теолошког покрића за варварски и илегални рат.

Кирил, који је у совјетско вријеме имао блиске везе са КГБ-ом, описао је Путиново вођство као вјерско чудо. Док су бомбе падале на украјинске градове, он је тврдио да је „Божја истина“ да народ Русије, Украјине и Белорусије треба поново да се уједини као један духовни народ. Током проповиједи одржане у Москви прошлог мјесеца, он је приказао инвазију на Украјину као дио „метафизичке“ борбе против декадентног запада – цивилизације за коју се сматра да је капитулирала пред материјализмом, моралним релативизмом, глобализацијом и промоцијом хомосексуализма. Пошто је постала вазал грешног запада, Украјина мора бити спасена и враћена у „Свету Русију“. Овакво мешање расе, нације и цркве, истичу аутори декларације „Руски свет“, православно предање раније је осуђивало као јерес.

У земљи у којој се 71% становништва изјашњава као православци, а Путин се представља као бранилац црквених вриједности, Кирилови ставови нуде моћну легитимацију предсједниковим геополитичким амбицијама. Као резултат тога, у сред глобалне хришћанске реакције, РПЦ брзо постаје паријанска црква у паријанској држави (п/п: држава изолована од читавог свијета, виђи енг. Pariah state). Прошле неђеље, духовни вођа светских православних хришћана, васељенски патријарх Вартоломеј I, осудио је инвазију на Украјину као „звјерски“ чин. Више од 280 руских православних свештеника и црквених званичника из цијелог света потписало је отворено писмо у којем осуђује рат. Упркос застрашивању и пријетњама из Москве, РПЦ у Амстердаму је осудила Кирила и пребјегла у Цариградску Васељенску Патријаршију са сједиштем у Истанбулу. У Украјини, где је дио православне цркве напустио Московску патријаршију 2019. године, руски православни лидери су се дистанцирали од Кирила и осудили инвазију.

Док православно хришћанство заузима став, други хришћански лидери такође морају да дају свој допринос да јасно ставе до знања да је Кирилова милитантна фузија етно-национализма, ауторитарности и верског идентитета ван граница. У почетку оклијевајући да јавно објави сву снагу свог противљења господину Путину, папа Фрањо је почео да заоштрава вокабулар, говорећи патријарху да се концепт светог или праведног рата не може помирити са хришћанским учењем.

Свјетски савјет цркава, који представља 580 милиона хришћана различитих деноминација широм свијјета, безуспешно је позвао Кирила да искористи свој утицај на Путина и заложи се за мир. Нови лоби унутар њега сада позива на избацивање РПЦ. Такав потез би био против природне потребе да се промовише јединство хришћана. Али баш као што су руски олигарси санкционисани и изоловани на основу тога што пружају помоћ и подршку господину Путину, одметничка подружница православног хришћанства у Москви треба да плати високу цијену због повезивања своје теологије са убилачким амбицијама једног диктатора.

Message
x