(Извор: ЦдМ)

Са становишта права, па и права људских права, једно је сигурно: постојање и субјективитет ЦПЦ се не може порећи, као што се не може довести у питање њен карактер у правном поретку, јер је као таква она уписана у регистар вјерских заједница који се води пред органом државне управе, а који организационо припада управо Влади. При томе, лични однос према овом питању није претпоставка која може рушити правни субјективитет било које овако уписане вјерске заједнице, па ни ЦПЦ. Ово поручују у изјави за ЦдМ из Институције Заштитника људских права и слобода, одговарајући на питање да прокоментаришу изјаву премијера Здравка Кривокапића у којој је ЦПЦ назвао “такозваном” и “НВО”.

Како напомињу, и у ранијим оглашавањима на исте теме институција Заштитника је јасно изражавала став који је садржан у два елемента: прво, секуларни карактер државе подразумијева и поштовање вјерске хетерогености, без обзира на статус у канонском праву и без обзира на персонални однос према свакој вјерској организацији или заједници појединачно; и друго, било какав однос државе и носилаца јавних функција мора полазити од ове чињенице, а у складу са тим свако је одговоран у границама својих овлашћења и позиције која му припада.

“Та одговорност се препознаје најчешће као политичка, па свако ко користи терминологију или се понаша изван ових принципа, треба сам да појасни свој став и без потребе за различитим додатним тумачењима, која се придају зависно од политичке и друге припадности”, наглашавају они.

Институција омбудсмана наводи да вјерска осјећања јесу субјективна за сваког грађанина и онај који је припадник вјерске заједнице најбоље зна како се осјећа у оваквим ситуацијама.

“При томе, морамо нагласити да се у посљедње вријеме из политичког и јавног дискурса врло често чује запаљива реторика према вјерским заједницам, која је неријетко увредљива, негирајућа, па и неутемељена у чињеницама. Управо због тога сви друштвени актери, а посебно носиоци најзначајнијих функција морају бити обазриви у терминологији коју користе и порукама које шаљу, а које се барем у једном дијелу црногорске јавности могу доживјети као увредљиве и негаторске”, поручују из Институције заштитника људских права и слобода.