Обраћамо се црногорској јавности у вези са чињеницом да се ових дана појавила прича поводом односа у ЦПЦ, који се желе приказати нередовним, односно да се промијене тако што ће се на неком тобоже народном сабору умјесто Његово Блаженство Митрополит Михаило ирати друга личност. Сматрамо да ствари у овој Цркви не стоје тако, да су оне у принципу редовне и да она редовно дјелује у оквиру својих ограничених материјалних и кадровских услова. То значи да нема никакве потребе за припремање некаквих ванредних акција, а посебно не изван ове Цркве и њених редовних органа. За сва питања која некоме могу бити спорна или интересантна постоји могућност да се доставе на редован начин и редовним путем свима којима припада њихово рјешавање а они се налазе у постојећим органима ове Цркве. Добро би било да се сва та питања поставе на редовним органима и да се тамо расправљају. Све остало је изван црквених канона, непотребно и уперено против нормалног и редовног рада ове Цркве. Па и противно је законима ове земље.

На Цетињу је јуна 2019. године архимандрит Бојан Бојовић хиротонисан за епископа ЦПЦ. Послије хиротоније Митрополит је правио распоред епископа по епархијама. Бојовићу је одредио да буде епископ Подгоричко-Дукљанске епископије. Међутим, Бојовић је тражио да буде епископ Острошко-Никшићке епископије, а да епископ Горазд који је био на челу Острошко-Никшићке епископије (и данас има исту функцију) преузме Подгоричку епископију. Пошто није прихватио понуђену Подгоричку епископију, Бојовић је постао викарни епископ Острошко-Никшићке епископије. То значи да је по својој вољи изабрао нижи архијерејски чин. Умјесто епископа Подгоричке епархије, прихватио је да врши службу викарног епископа, односно помоћног епископа (грчки: βοηθός επίσκοπος) који ће помагати епископу Горазду у управљању Острошко-Никшићком епархијом.

У то вријеме почињу да пристижу усмене и писмене пријаве да Бојовићево понашање залази у подручје у цркви недозвољених и гријешних неморалних радњи, а истовремено да прави и финансијске малверзације. Самовољно и самозвано себе проглашава за епископа епархије јер себе не сматра викарним епископом. О његовом девијантном понашању (у моралном смислу) и недозвољеним финансијским радњама постоји обимна документација која је са кривичним пријавама презентирана надлежним државним органима. Викарни епископ Борис, суочен са свим овим чињеницама, због немогућности да се брани од непобитних факата кренуо је у своју одбрану нападом на Митрополита Михаила и предćедника ЦО Цетиње, господина Душка Гленџу. Повео је праву кампању против именованих употпуњену пропагандом код појединих, за ова питања ненадлежних црквених одбора, и друштвених мрежа, а све на штету Црногорске православне Цркве. Ова акција викарног епископа није дала за њега очекиване резултате, али он не одустаје од своје намјере. Покренуо је пуч у Црногорској православној цркви који се манифестовао 12.05.2023. године када је дошао у Владичански дом уз своје истомишљенике који су удруженим снагама тражили да Митрополит Михаило поднесе оставку. Митрополит је са индигнацијом одбио све покушаје насилне смјене, вербалног притиска, терора и пријетњи физичком интегритету духовном поглавару ЦПЦ и предćеднику ЦО Цетиње. Викарни епископ и његови сљедбеници интензивирају вербално насиље посредством неистина, клевета, лажи и фалсификата преко друштвених мрежа и уопште масовних електронских медија. При томе викарни епископ неовлашћено и неодговорно злоупотребљава службени САЈТ са меморандумом ЦПЦ, да би на њему износио своје исконструисане оптужбе и неистине и дао им званични карактер. Како му све активности у циљу свргавања Митрополита Михаила нијесу уродиле плодом, крунисане и повредом Уставом ЦГ неприкосновеног права на заштићеност стана и службеног канцеларијског простора, пријешли су на систем агитације и пропаганде за своје пројекте рушилачке природе, реда и поретка ЦПЦ, системом директног обиласка грађана на сеоском и градском подручју, молбама и убјеђивањем методом лицем у лице (иду од куће до куће). Цјелокупном пројекту урушавања ЦПЦ, разбијањем њеног јединства и пучистичким свргавањем Митрополита Михаила, егзекутивни смисао даје оглашавање професора Миленка Перовића од 15.08.2023. године којим се износи сценарио свргавања на „Општенародном“ збору, који се пројектује и најављује у оквиру већ припремљеног народног збора који је предвиђен за неђељу 03.09.2023. године са почетком у 12 сати, у знак обиљежавања грађанског отпора насилном устоличењу српског митрополита Јоаникија 05. септембра прије двије године. Овако замишљен насилнички скуп носи могућности физичког сукоба и потенцијалног страдања невиних, идејно конфронтираних учесника са крајње нежељеним посљедицама. По једној верзији сценарија, која стално кружи у народу, пројектује се и могућност да пучистички учесници скупа након нелегитимног и неканонског насиља на Белведеру и акламацијом „усвојене одлуке о свргавању“ упуте се са рушилачким намјерама према Владичанском дому на Груди, како би и тим чином потврдили недозвољене „одлуке“ о елиминацији Митрополита Михаила и необјективној и неинформисаној јавности презентирали и доказали „успјех“ својег пучизма, приказујући га као легални чин. Сву ову операцију треба посматрати у склопу спољних, из Србије пројектованих задатака на девастацији ЦПЦ, њеном коначном разбијању и у геостратешком смислу агитационе и фактичке припреме за предстојећи јесењи попис становништва Црне Горе. А очита намјера тог пописа јесте да кривотворење података промијени националну структуру житеља Црне Горе у циљу њихове денационализације претварањем Црногораца у Србе као пописну већину. То би имало директне импликације на будући државно-правни статус независне и међународно признате државе Црне Горе.

Никад, у историји ЦПЦ до 1920. се није десило да се на Општецрногорском збору док је он постојао (а престао је да постоји средином 19 вијека), смјењује митрополит, већ је нови митрополит долазио природним путем, након биолошке смрти претходног. Једини случај, специфичан у историји ЦПЦ, био је 1860. (тада о томе није одлучивао Општецрногорски збор, који од времена књаза Данила није бирао митрополите, већ је то радила суверена државна власт), кад су књаз Никола и велики војвода Мирко, као носиоци највише суверене државне власти) смијенили и проћерали митрополита Никанора Ивановића, извањца, Србина из Дрниша, и то због тога што није био на испраћају, односно, на погребу књаза Данила након убиства и што је био дио завјере против Данила и Црне Горе.

Стога, истичемо да пучисти у ЦПЦ поступају супротно црногорској традицији и историји и Уставу ЦПЦ кад покушавају бесправно да свргну митрополита Михаила (што је канонско-правно недопустиво и забрањено) и да митингашки преузму власт у ЦПЦ, а што нема никакве везе са традицијом некадашњег историјског Општецрногорског збора.

Учесници у пројекту урушавања јединства ЦПЦ и свргавања Митрополита Михаила праве разне шпекулација са правом викарног епископа у Светом синоду, јер он нема права која себи приписује.
Позивамо све протагонисте овог нелегитимног нецрквеног и завјереничког скупа да одустану од злих намјера које, поред осталог, могу довести до нежељених посљедица по интегритет учесника и нарушавања јавног реда и мира.

Цетиње, 28.08.2023.

Владика и Митрополит црногорски
† Михаило
с.р.