Обраћанје из Архиепископије которско-приморске: “Одговор на притиске”
Извор: Фејсбук
(https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=pfbid02nDg644ybperbqnv2XQcrJb86tNP3hmApz8daVT71YfXMcuzcntEW4BVrXRq7PdtTl&id=100068341866132&sfnsn=wa&mibextid=VhDh1V)
Након јучерашњег обраћања Његовог Високопреосвештенства Архиепископа которско – приморског, Г. Г. + Симеона се нијесмо планирали више оглашавати поводом актуелне ситуације, али, на жалост, морамо.
Притисци на нашу Епископију су све бруталнији и безобзирнији! Они подразумијевају безбројне телефонске позиве, убјеђивања, нуђење материјалних повластица и високих црквених позиција у замјену за присуство скупу 3. септембра на Цетињу.
Наш одговор је јасан: Одбијамо!
Ми немамо ништа лично ни против Митрополита Михаила, ни против Епископа Бориса, али смо изразито против начина на који они виде садашњост и будућност Цркве.
Непримјереним притисцима на нас само изазивају контра ефекат и додатно нас удаљавају. Тако се не разговара са Црногорцима!
Наше вјеровање се не мјери материјалним погодностима, јер смо спремни искрено и од свег срца волонтирати за Црногорску Православну Цркву!
Наш владика, чијем поријеклу налазите ману, је одбио неколико пута понуђену титулу “Митрополита за Западни Балкан”, која је брзо прерасла у титулу “Митрополита за Европу”.
Нећемо се играти “митрополисања”!
Имали сте довољно дуго прилику да учите од Архиепископа Симеона како треба да се понаша духовни пастир, али је нијесте искористили. Зато сте ту ђе јесте!
Епископ Борис протура у народ “бојазан” и сумњу у вјеродостојност потписа нашег Владике, анализира тачке и зарезе, не би ли нашао нешто што би било употребљиво за наставак интригашења. Ми нашег духовног оца волимо и поштујемо, Преосвећени Епископе. И не бисмо никад ни једним потезом повриједили Њега и Његово достојанство. То није једина ствар у којој се разликујемо.
Будите слободни да Ваше страхове повјерите графологу или суду, па нас обавијестите јесу ли Вам помогли да превазиђете ту врсту страха!
Часним Црногорцима који су забринути поводом тешке ситуације унутар Цркве поручујемо да су зрели плодови који су дуго и брижљиво његовани у Црној Гори.
“Не бој се мало стадо!” (Лк 12; 32). Није се још родио тај који је могао сломити Црну Гору и Црногорце, а “Цркву Христову ни врата пакла не могу савладати!” (Мт 16; 18).