Пише: Сретен Вујовић

„То стално лагање и нема за циљ да народ повјерује у лаж, већ је циљ да у ништа не вјерује. Таквом народу није одузет капацитет за акцију, већ капацитет да мисли и суди. Са таквим народом можете радити што гођ хоћете!“

Hannah Arendt, филозофкиња

Један посрбљени Албанац у друштву са десантним попом, Цркве Србије, Јоаникијем II (Јоаникије I је осуђен као ратни зликовац, а проглашен за свеца у „пакету“ са фашистичким кољачима Мацом и Шиљком) поново покреће кампању о „сумраку Ловћена“ понављајући „мантру“ о 50 годишњици „разарања Његошеве капеле на Ловћену”.

Супротно Деветој Божјој Заповијести ови секташи имају право да је Његошева Капелица, посвећена Св. Петру Цетињском, разорена, али „заборављају“ да се за двије године навршава 100 годишњица њеног „сумрака“, при чему је „извођач радова“ био Александар Карађорђевић, у Црној Гори од „милоште“ назван Аца Паликућа (Паликућа је ђевојачко презиме)! Оригинална Његошева капелица је обурдана низ Копривну страну 1925. године, при чему је у „жару операције“ бачена и Његошева петна кост, пронађена тек након Другог свјетског рата! Нова, Паликућина капелица је саграђена изван старијех темеља праве Његошеве капелице, десетак метара даље и посвећена је Паликућином сину Петру! Стога је разумљив жал ових јањичара, Аце сарајевског снајперисте, у народу познатијег као Паризермен!

Десантни поп Цркве Србије не хаје нити за једну од десет Божјих заповијести, понајмање за девету, а још мање ја седам смртних гријехова, при чему је у његовом чинодјејствију најпрепознатљивија гордост и охолост:

Охол је онај човјек који се односи потцјењивачки према људима, а према хришћанском учењу и према Свевишњем. Охол човјек је особа, пуна себе; сматра да све најбоље зна, и да све најбоље умије да уради. Охолост представља прецјењивање својих могућности и стварање осјећаја надмоћности у односу на друге особе!

Да се у овом сулудом и зликовачком науму не може боље (зло)употријебити лаковјерност, неукост и необавијештеност свједочи Hannah Arendt, да са „таквим народом можете радити што гођ хоћете“.

У вријеме највећег нацифашистичког зла које је снашло човјечанство, ову једноставну истину је даље „разрадио“ шеф Хитлерове пропаганде Joseph Goebbels, чијем се Füreru дивио српски патријарх Николај Велимировић, тврдећи да је Св. Сава „родоначелник“ фашизма и да је он „тај посао“ Србима већ одавно обавио! Goebbels у том смислу каже слиједеће:

„Ако изговорите довољно велику лаж и наставите да је понављате људи ће на крају у њу повјеровати. Лаж може опстати само онолико дуго колико држава може заштити народ од политичких, економских и/или војних посљедица лажи. Зато је од животне важности за државу да искористи све њене моћи и сузбије њихов сукоб, јер је истина смртни непријатељ лажи и сљедствено томе, истина је највећи непријатељ државе.“

Ову теорију је даље варирао „отац српске нације“ Добрица Ћосић:

„лаж је вид српског патриотизма…Лаж је српски државни интерес…Лаж је у самом бићу Србина…“

Враћамо се Јонакију II недостојном, клерофашистчком жрецу и „јунаку“ са почетка ове приче и круг се ту затвара, што не значи да је коначан, у складу са дјечјом пјесмицом „Коларићу, панићу, сами себе заплићемо…“