Пише: Сретен ВУЈОВИЋ

Приликом пос́ете Црној Гори, Патријарх Цркве Србије Порфирије (Првослав-Прле Перић) се показао недостојним гостом, али и недостојним патријарха нама сус́едне државе, дајући лош примјер (квази)хришћанског поглавара цркве, коју је француски суд правоснажно осудио за геноцид и етничко чишћење. Почнимо редом, према најкрупнијим кршењима постиулата Хришћанства:

1. Ја сам Господ бог твој; немој имати других богова осим Мене.
   ✔ Порфирије и његова Српска паравојна црква су Хришћанство замијенили „светосављем“ а паравославље „српством“;
2. Не прави себи идола ни ти каква лика; немој им се клањати нити им служити.
   ✔ Клањају се у свакој прилици и клече пред сотонистичким идолима, злоупотребљавајући чак и ђецу у ту сврху;
3. Не узимај узалуд имена Господа Бога свог.
   ✔ У име Господа су благосиљали зликовце и вршили геноцид и етничко чишћење,
4. …
5. …
6. Не убиј.
   ✔ Благосиљу убице и славе ратне зликовце, осумњичени за убиство свог богослова, и актуелно убијају аутентични дух Црне Горе;
7. Не чини прељубе.
   ✔ Пред међународним асоцијацијама се налазе докази о педофилији, прељубама силовањима, убиствима подвођењима малољетника и малољетница;
8. Не кради.
   ✔ Покрали су комплетно сакрално насљеђе заједно са гробницама наших предака укључујући енормне новчане приходе из наших храмова;
9. Не свједочи лажно на ближњега свога i
10. Не пожели никад што је туђе.
    ✔ Цитат из говора Порфирија: “Налазимо се у више држава али постоји једна црвена нит која нас спаја у једно и чини једним – а то је православна црква и вјера. Док год смо везани за ту вјеру ми у исто вријеме, имајући свој православни хришћански идентитет као фундамент имамо снаге и способности да развијамо и сваку врсту нашег идентитета. То ако и гдје знамо, знамо овдје у Подгорици јер овдје је дубоко засађен наш почетак и наш коријен. У овом граду рођен је српски жупан Стефан и одадве дејствујући ујединио је Рашку и Зету.“ ¹

¹ Ево што о томе каже Стефан Немања на кога се као „домаћина“. позива овај антихришћански директор Српске паравојне цркве:

„…Поврати Диоклитију и Далмацију … којима су имена: Дањ град, Сардоники град, Дриваст, Росаф град звани Скадар, град Свач, град Улцињ, град славни Бар. А Котор остави, утврди га и пренесе свој двор у њ…. Остале градове пообара, и поруши, и претвори славу њихову у пустош…да слузи држави његовој са страхом и са уреченим данком…„
_{Стеван Првовјенчани, Стара српска књижевност,
/ Нови Сад – Београд, 1966, 52-53, 60-61. Превео Л. Мирковић)}

Дјеловање Првослава-Прла Перића, алиас Порфирија подс́ећа на ране деведесете када су исти кривоклетници вршили крваву пропаганду по просторима бивше Југославије, резали славске колаче са ратним зликовцима и оправдавали најмонструозније злочине!

Кад се врнеш дома Перићу, прис́ети се ријечи Петра I, који протерствује против посрбљавања Црногораца код руског конзула Гагића (мене је удивително што ова тисућа цекинах не иде право церногорскому, него славеносербскому народу. Може бит нека политическа причина тому.)!

Сјети се да Црногорци нијесу „репа без коријена“ и да су се знали одбранити од бројних освајача, па ће то знати када су у питању и освајачи прерушени у свештенике.