Црногорска Православна Црква

Засједао Свети Архијерејски Синод Црногорске православне цркве

Засједао Свети Архијерејски Синод Црногорске православне цркве

Вечерас је засиједао Свети Архијерејски Синод Црногорске православне цркве и донио Декрет о потврди Синодалног акта.

Декрет је сачињен и на шпанском језику од Епископа Острошко Никшићког и Аргентинског Горазда, за потребе дијаспоре у Аргентини, а пропратни документ о потврди је написао и Архиепископ Которски и Приморски Симеон.

Сва три документа су ратификована на вечерашњој сједници Светог Архијерејског Синода, једногласно са три потписа, чиме је Црногорска православна црква показала јединство у овом тешком тренутку за државу и цркву.

Текст Декрета на црногорском језику:

ДЕКРЕТ ПВОДОМ ДОГАЂАЈА У ЦПЦ

Поводом немилих догађаја чији су иницијатори и актери бивши викарни епископ Бојан Бојовић (Борис) и група бивших попова који су заједно са њим склопили завјеру против Црногорске православне цркве, у духу канонских и апостолских правила, црквених закона, Устава ЦПЦ, у циљу очувања јединства Цркве, њеног законитог реда и поретка и остварења њене свете православне мисије, усвајамо

С И Н О Д С К И Д Е К Р Е Т

Ратификује се СИНОДАЛНИ АКТ од 13.09.2023. године.

За сва времена искључује се из ЦПЦ бивши викарни епископ Бојан Бојовиоћ (Борис) који је организатор и предводник завјере и побуне против законите јерархије ЦПЦ којој је одрекао послушност и зарад личних интереса неканонски, антиуставно и незаконито прогласио себе за митрополита ЦПЦ ван Цркве, на скупу нецрквеног карактера одржаном 03.09.2023. године на Дворском тргу на Цетињу. Том приликом незаконито и неканонски је “умировио” актуелног митрополита Михаила, себе мимо сваке црквенозаконске норме и правила прогласио митрополитом и блаженопочившег митрополита Антонија прогласио за свеца супротно свим православним хришћанским нормама, обичајима и традицији. Тај чин изазвао је тешке посљедице у ЦПЦ које су кулминирале расколом. На грађанском скупу тадашњи његов свјештеник одликовао га је бијелом панакамилавком и панагијом, што се никад није десило у хришћанској цркви, посебно не у Источном православљу. Зар је потребно наглашавати колико су тешки прекршаји које је направио и да је прекршио каноне: апостолски 31; гангријски 6; антиохијски помјесни сабор правило 5; картагински помјесни Сабор правило 5; прводруги Васељенски Сабор 13, 14. И 15.

Поред наведеног, плаћао је новцем људе да му пруже подршку за остварење циљева. У завјеру је укључио поткупљиве свјештенике и људе наклоњене новцу. Тако је хтио да новцем стиче духовну службу, односно да тргује светим стварима. Достојанство митрополита хтио је да купи на исти начин како је халдејски чаробњак Симон од апостола тражио да купи тајну стварања чудеса. Тиме је прихватио симонију коју хришћанство одбацује као крајње негативну појаву. Тим чином постао је учесник симоније, а он сам зарадио погрни назив Симоњак.

Дакле, направио је низ гријехова, грјешака и у цркви недозвољених радњи. У православном хришћанству то што је он радио зове се светогрђе, због чега је њему и његовим свјештеницима изречена мјера забране чинодјејствовања за одређени период, до одржавања с́еднице Светог Синода о Лучиндану. На Четвртом Васељенском Сабору одлучено је да се епископи који чине светогрђе или су Симоњаци сасвим рашчине (члан 18.).

Бивши викарни епископ Бојан Бојовић поступао је супротно члану 1. Седмог Васељенског Сабора који обавезује све клирике, презвитере и епископе да каноне чувају као Божја откровења. Бојовић се на то није обазирао. Његови велики гријеси потпадају и под удар апостолских канона 5. и 59; канону 20. Четвртог Васељенског Сабора; канону 3. Трулског, канону 14. Сардинијског и канонима 19. и 133. Картагинског и члану 6. Гангријског Сабора који каже: Онај који без цркве прави скупове – да се анатемише.

Велики гријех учинио је бивши викарни епископ Бојовић непоштовањем поретка међу епископима. Канон 86. Изричито каже да се касније хиротонисани епископ не усуђује да себе истиче пред старијима (Картагински помјесни Сабор).

Као што сви канони, свети Оци и апостоли прописују строге санкције за наведене гријехове, мој став по овом питању је да се бивши викарни епископ Борис (Бојан) Бојовић за сва времена искључи из ЦПЦ. Ово тим прије што је својом самовољом, понашањем, одбијањем добронамјерних савјета и нецрквеним понашањем показао да нема никакву жељу да се врати на прави Христов пут који слиједе истински епископи.

Цетиње, 28.10.2023. године”

Текст на шпанском језику:

DECRETO DEL SANTO SINODO DELLA CHIESA ORTODOSSA MONTENEGRINA SUL CASO DEL MONACO BORIS

Per decisione unanime del Santo Sinodo della Chiesa Ortodossa del Montenegro, in comunione con il nostro Metropolita Sua Beatitudine Mihailo – Primo Gerarca della Chiesa – si proclama ad una sola voce che:

1- Il Santo Sinodo ratifica – la risoluzione del 13 settembre 2023 – di scomunicare ed espellere al monaco Boris (secondo il mondo Bojan Bojovic) dall’interno della Chiesa Ortodossa Montenegrina senza  possibilità che tale pena canonica sia revocata.

2 – Il Santo Sinodo ratifica – la risoluzione del 13 settembre 2023 – con la quale priva il monaco Boris di tutti gli Ordini Sacri  – per manifesta incapacità morale, per flagrante violazione dei Santi Canoni, e per ignoranza dei precetti più basilari dell’Ecclesiologia – il che, insieme alla sua mancanza di carità fraterna, rende evidente la sua incompetenza spirituale e pastorale di esercitare l’episcopato per il bene del Popolo di Dio.

3- La Chiesa Ortodossa Montenegrina dichiara irrevocabilmente invalidi (e privata di Grazia) tutte le Liturgie – Battesimi – Matrimoni – Hirotonia così come gli altri Misteri, eseguiti dal Monaco Boris (Bojovic)  dal giorno 13/09/2023 del civile calendario – 31/08/2023 secondo il calendario ecclesiastico – Data in cui è stato siglato il documento opportunamente pubblicato sulla privazione dei suoi Ordini Sacri

4- Il Santo Sinodo non riconosce nessun documento pastorale – o legale – emesso dal monaco Boris e dai suoi seguaci, perché non provengono da chierici e/o laici in comunione canonica con la Chiesa Ortodossa Montenegrina, così come non si riconosce nessun diritto spirituale e/o legale sull’uso di qualsiasi tempio o residenza ecclesiastica, al deposto monaco Boris, poiché non è più investito dell’Ordine Sacro.5- Il Santo Sinodo – ad una sola voce – lancia un appello a tutti i laici e chierici, a ritornare alla Chiesa, alla quale sono uniti da legami storici di nazionalità e di sangue, ma soprattutto,  da vincoli Soprannaturali di Grazia e Carità. La Chiesa del Montenegro è Madre e non tiranna, perciò attende con genuino amore il ritorno di tutti i suoi figli.”

Документ о потврди Архиепископа Которског и Приморског Симеона:

МИ
ИСТОЧНО-ПРАВОСЛАВНИ
АРХИЕПИСКОП КОТОРСКО-ПРИМОРСКИ
+ С И М Е О Н

Синодалним актом број 55 од 13.09.2023. године, ситуација везана за неканонске активности бившег Викарног Епископа Бориса (Бојовића) је јасно дефинисана. Бивши Викарни Епископ Борис (Бојовић) је потписима свих владика који су га хиротонисали рашчињен – лишен епископског и свештеничког чина и враћен је у ред лаика. Монашки подстриг му није одузет, али је он сад монах одметнут од Цркве, која је Тијело Христово.

На засиједању Светог Архијерејског Синода од 28.10.2023. потврђују се одлуке наведене у Синодалном акту број 55.

Канонски прекршаји монаха Бориса су бројни, а најкрупније представљају симонија и самовољни чин самопроглашења за Митрополита, који нема црквени карактер.

Монах Борис (Бојан Бојовић) не може представљати Црногорску Православну Цркву, јер је из ње самовољно иступио. Група свештеника која му се на том душепогубном путу прикључила, треба да се покаје и врати под окриље Мајке – Црногорске Православне Цркве.

Сматрамо ништавним све одлуке које је бивши Епископ Борис донио на цетињском тргу 03.09.2023. године, јер иза њих не стоје легални црквени органи.

Апостолско правило број 31 и 6. правило Гангријског сабора предвиђају свргавање онога ко, презревши свога Епископа (у овом случају Митрополита и С. А. Синод), посебни сабор сабере и други олтар подигне.

На Цетињу, 28.10.2023.”

Message
x