Обавјештавамо јавност да је Борис Бојовић 03. септембра 2023. године са групом завјереника, без знања ЦПЦ чији је био викарни епископ, уз помоћ нецрквених људи, организовао искључиво грађански скуп на улици и извео пуч који га је „прогласио за новог црногорскогмитрополита“.Цијело вријеме прикривао је зле намјере од поглавара ЦПЦ и њеног Светог Архијерејског Синода. Прије чина неканонскога самопроглашења за „митрополита“, Бојовић је, како каже „умировио“ поглавара ЦПЦ Митрополита Михаила, који је 1998. гдине канонски изабран за митрополита. Бојовић није имао никакве ни црквене ни грађанске надлежности да то уради. Да је поштовао само двије одредбе члана 8. Устава ЦПЦ, Бојовић би знао да „У Црногорској Православној Цркви достојанство и титулу Митрополита има само поглавар Цркве“ и да је „Достојанство Митрополита Црногорског доживотно“. Међутим противно свим канонима у православљу и највишим актима као што је Устав ЦПЦ, Бојовић је дозволио јереју Стефану Марковићу да „положи руку на његово раме“ то јест да га произведе (рукоположи) за митрополита.

Постоје снимци и филмови који то потврђују. Тиме је ова завјереничка група, тежећи да Бојовић скрене са Божје стазе и попне се хијерархијски на сам врх, устала против Бога, Божјих заповијести, уређења и функционисања православних цркава, грубо деградирала чланове 8, 10, 11, 12, 13, и 15. Устава Црногорске православне цркве и испољила крајње немаран однос према одредбама Апостолских правила, одлукама Светих отаца и канонима свих Васељенских сабора. Према томе, у свим православним црквама све је до танчина предвиђено, па и услови кад се може бирати митрополит, односно поглавар православне цркве, процедура која се мора до посљедњег слова испунити, ко бира Изборни савјет, које су дужности Изборног савјета који доноси одлуку ко може да се кандидује за митрополита и све радње око избора. Изборни савјет се формира одлуком Светог Архијерејског Сабора који је највиши орган управљања ЦПЦ, те највиша духовна, црквено-законодавна, црквено-управна и црквено-судска власт у ЦПЦ. Да би Свети Архијерејски Сабор формирао Изборни савјет, обавезан је један предуслов: упражњени митрополијски трон. Пошто је достојанство митрополита ЦПЦ доживотно, митрополијски трон није могао бити упражњен, па ни ова процедура, у складу са важећим прописима, није могла да се спроведе. Зато се бивши викарни епископ одлучио да правним насиљем дође до циља.

Није му одговарала ни чињеница да посљедњи хиротонисани епископ не може бити испред оних епископа који су хиротонисани прије њега и који су хиротонисали њега. Дакле, све је потпуно јасно. Жеље Бојовића су једно, али прописи су били против његових жеља. Зато је прекорачио сва своја овлашћења и противно православним канонима и устаљеној двомиленијумској пракси, противно вољи Бога и суштини хришћанства одлучио да постане поглавар ЦПЦ без Божје подршке,чиме је ушао у неке нецрквене воде које немају ништа од онога што чини суштинске вриједности хришћанства. Неучешћем ЦПЦ у овом противправном процесу самовољног и неканонског наметања себе за митрополита, Бојовић са својом завјереничком групом негира све што чини суштину Христове цркве. Између Господа Бога и Мамона, Бојовић је изабрао бога злата и богатства. Из жарке љубави да првосвјештенствује по сваку цијену, изабрао је земаљска блага и богатства, материјалне вриједности и моћ новца, а не изворно хришћанство. Нема никаквога оправдања за учињене нецрквене радње које нико не смије вршити без знања, мишљења, учешћа и сагласности митрополита ЦПЦ и других њених епископа. Наравно, пошто су радње биле без икакве везе са Христовом црквом, никако не могу имати било какво правно дјејство. Нихов збркани свијет посљедица је Бојовићеве себичности, саможивости, самољубља и среброљубља. Зато је за њих „мјесто суда безбожност и мјесто правде безбожност…“ (Књига проповједникова, 3, 16).

Само је Христова вјера сила која побјеђује, доноси правду, живу истину, прави пут и свјетлост. Канонски прекршаји бившег викарног епископа Бојовића су бројни. Најтежи су симонија, неморал и понашање супротно хришћанским и друштвеним нормама. Његов самовољни чин самопроглашења за митрополита ЦПЦ нема црквени карактер. Из Црногорске православне цркве самовољно је иступио. Све одлуке које је он донио на Дворском тргу на Цетињу 03.09.2023. године и након тога ништавне су, јер иза њих не стоје легални црквени органи. Бивши викарни епископ Борис Бојовић је потписима свих владика који су га хиротонисали у чин епископа рашчињен – лишен епископског и свјештеничког чинаи враћен у ред лаика. Монашки подстриг није му одузет, али је он сад монах одметнут од Цркве која је Тијело Христово.

Сви бивши свјештеници који су га подржали у завјери, одрекли су послушност законитој јерархији ЦПЦ: Цвијић Милутин, Павловић Драган, Марковић Стефан, Вујовић Илија, Михајловић Миломир и Фуртула Неђељко. Њима се изриче мјера привремене забране чинодјејствовања. Иста мјера изречена је и Полексић Николи због неморала и кршења хришћанских правила. Сви обрерди извршени у периоду забрање чинодјејствовања ништавни су.

Svještenikpod ovakvom zabranom je svještenik samo po imenu, ali bez ikakvih svješteničkih prava, što je normirano kanonskim pravilima Vaseljenskih sabora.

Цетиње, 03.01.2024. године

Владика и Митрополит црногорски
† Михаило
с.р.