Осврт на догађаје на Цетињу

Христос се роди!

Прославимо га!

Ништа не може помрачити радост Божића, јер ми хришћани знамо да се Свјетлост пробија кроз таму; дакле тама нас не плаши, али нам смета и згражава нас када покуша да замрачи Живот у Вјери народа Божјег, а управо се то догодило на Цетињу овога Божића; када се, злоупотријебивши епископско достојанство које су му “једногласно” одузели сви епископи који су га уздигли на дати чин, монах Борис усудио да иступи на овај Свети Празник, појавивши се пред свима – попут леша који плута у блату – јавно показујући своје одмакло стање духовног распадања пред очима народа. Најочигледнији доказ да Епископска Благодат више не почива у његовој души, је “његово родитељо-убилачко насиље” усмјерено према Митрополиту Михаилу, човјеку који је био његов Духовни Отац, према Божјем човјеку чији је једини гријех био што се према њему односио као према правом сину; дакле, ако се монах Борис овако одужује за љубав свог духовника, није тешко да се замисли што ће учинити оним људима који му служе само као пречке за успињање на љествама његових безвриједних амбиција.

Желим да се позовем на добро расуђивање Црногораца, који су на овај Празник могли виђети како се монах Борис простачки размеће својом нелојалношћу према Црногорској православној цркви, са неизрецивим циљем да се покажу пукотине унутар јединства црногорског народа – у овом кључном тренутку у историји – служечи се наступом свог карневала у јавности, покривен бијелом камилавком (у његовом случају боље је рећи, бијелим велом) што нас, гледајући га, неминовно упућује на библијску слику “окреченог гроба”, покушавајући да цијелој Европи и свијету, покаже да се црногорски народ подијелио унутар своје идентитетски најпрепознатљивије институције, а то је сама Црногорска православна црква.

Из овог разлога веома је важно разјаснити народу Божјем, да Црногорска Православна Црква остаје јединствена, те да стога монах Борис, не само да узурпира имовину коју је митрополит Михаило током свих ових година повратио или изградио за нашу Цркву, (без икаквог Борисовог доприноса), и не само да узурпира епископску одом, него у бити узурпира име и повијест Цркве којој више не припада, те да стога, у име Црногорске православне цркве, не може обављати никаква литургију крштење, вјенчање или друге литургијске молитве, јер његовим чинодејствовањем не посједују никакву духовну вриједност. Упркос намјерама монаха Бориса, он није успио да разбије Цркву, већ је само успио да буде искључен (једногласном одлуком Светог Синода) и да оснује неку дмгу творевину којој се још увијек не усуђује да да име.

Монах Борис, обмањујући своје вјемике, који у својој добронамјемости још увијек вјемју његовим ријечима, покушава да сакрије истину, да више није дио Црногорске православне цркве, те да чак није успио да направи ни раскол унутар Цркве, јер се Црногорска црква никада није дијелила, већ су га сви њени епископи једногласно искључили на посљедњем засиједању Светог Синода 2023. године. Због свега наведеног понављамо да је монах Борис „оснивач“ секте, којој се он још не усуђује да да име, секте која се међу осталим доктринарним новитетима може похвалити и новом еклесиологијом.

Сада је јасно зашто је Свети Синод био приморан да га уклони са епископске службе, јер као што ћете виђети то није била произвољна казна против њега лично, већ плод духовног расуђивања, помоћу којег се могло процијенити да се монах Борис изопачио до те мјере, да је за нас који смо га изблиза познавали, већ постало очигледно да Благодат више не живи у њему, и сада жалимо што Божји народ својим очима види оно што ваши Епископи посматрају унапријед.

За крај, неопходно је да нагласим да – у његовом конкретном случају – ношење бијеле камилавке не значи разметање чином Митрополита, нити Епископском службом, већ само испољава његову охолост и духовну исквареност, његову непослушности Цркви, али изнад свега његову сервилну послушност неизрецивим страним интересима и његову преголему љубав према новцу оних које прима на своје обреде, лишене сваке Светотајинске Благодати.

Цетиње, 10.01.2024. Епископ Острошко-Никшићки и Аргентински

† ГОРАЗД