Намјера црногорских власти да усвоји резолуцију о геноциду у Јасеновцу, и поред чињенице да је српска скупштина у Београду, на чијем је дневном реду два пута била, није усвојила, говори о колонијалном статусу Црне Горе. Њени колонијални гувернери, оличени у највишим државним адресама и цијелој актуелној власти, негирају геноцид у Сребреници, и тим приједлогом резолуције о геноциду у Јасеновцу, уствари, ругају се сребреничким жртвама. Истовремено, услужно демонстрирају, не само колонијални статус Црне Горе, него и намјерно руше достојанство наше земље и копају ровове између Црне Горе и Хрватске, односно, Босне и Херцеговине, пунећи их мржњом упереном против Хрвата и Бошњака, који су нам чињели и чине само добро. У Сребреници је био геноцид. Убијено је преко 8000 Бошњака. Била је то намјера да се уништи цијела једна популација исламске вјере, што је и урађено, због чега се непорециво ради о геноциду. Наредбодавци и извршиоци су правоснажно осуђени у Хагу.

Геноцидна политика је у сржи светосавља и светосавске доктрине, на којој се темељи великосрпска државна идеја, оличена у такозваном Српском свету, који подрива уставне темеље Босне и Херцеговине и Црне Горе, с коначном намјером да их анектира. Оно је катализатор геноцидне идеје да на тим територијама треба да се уклоне сви народи осим Срба. И оснивач династије Немањића, Симеон Немања, у 12. вијеку, геноцидом се ријешио богумаила, махом босанских, на кога се реферирају све савремене српске власти. Није то први пут да београдска власт посеже за геноцидом. Геноцид је примијењен према Црногорцима који се нијесу 1918. године повиновали београдском крвавом режиму, да се национално преобликују у Србе и Црну Гору трансформишу у територију преко које ће Србија добити излаз на море. Брутално су убијене хиљаде Црногораца и толико је попаљено домова. Та идеја је произвела геноцид у Шаховићима, у новембру 1924. године. Да би екстазу доживјела у јануару 1943. године. Ова идеја је у Санџаку, на начин да изазову што већу бол код жртава, убила преко 9000 српских и црногорских грађана муслиманске вјере. Педесет година касније, наставили су убијањем Бошњака у Буковици код Пљеваља и рушењем њихових кућа, 1993. године. И поново се од 2020. године надвија геноцидни облак над Црном Гором.

Молим се богу великоме и позивам црногорске власти да се уразуме, признају чињенице, спасу душу, и државни брод усмјере трасом којом ходају све цивилизоване европске државе. А грађане позивам да устану у одбрану људскости и цивилизације на овом простору, којима се пријети оваквим односом црногорских власти према геноциду у Сребреници.

Владика и Митрополит црногорски
† Михаило
с.р.