Према хришћанској традицији, Христос је, када је напунио 30 година, дошао на ријеку Јордан како би га крстио Свети Јован.

Осјећајући да је пред њим Месија, Свети Јован дочека Исуса ријечима: „Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени да ја тебе крстим“. Исус му на то одговори: „Остави сад то, јер нам треба испунити сваку правду“.

Послије тих ријечи Син Божији уђе у Јордан. Тада се над њим отвори небо и Дух Свети сиђе на Исуса у виду голуба. Истовремено се са неба чуо глас Бога Оца који је рекао: „Ово је Син мој љубљени. Он је по мојој вољи“.

Тако се, при Исусовом крштењу, Бог јавио у три личности – Бог Отац је говорио са неба, Бог Син се крстио у Јордану, а Бог Дух Свети је, у виду голуба, сишао са неба над Христову главу. Тај тренутак представља објављивање Богочовјека и увођење Христа у месијанску мисију. Догађај објављивања Богочовјека, наводи се у светим књигама, слави се као Богојављање.

Такође, Црква је установила Свету тајну крштења за свако људско биће. Крштењем се постаје члан Христове цркве и душа се чисти од сваког гријеха. На Богојављање, послије литурђије, врши се велико освјећење воде у храму или у порти храма.

Та вода се узима и носи кући. Чува се као чудотворна света драгоцјеност. Никада се не квари. Њом се кропи кућа ради освјећења и заштите од демона и осталих нечистих сила. Пије се током цијеле године ради исцјељења и заштите од свих болести, очишћења од злих страсти и ради опроштаја гријехова, очишћења душе и тијела.