Уздизањем светога Саве српскога на трон пастироначелника једне хришћанске цркве, како га ових дана на светосавским академијама тумаче челници светосавске цркве, изазивају саблазан код хришћана.

Заборавили су да је наш пастироначелник Исус Хирстос који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса и овалпотио се од Духа светога и Марије дјеве и постао човјек; који је распет за вријеме Понтија Пилата, и страдао и био погребен; који је васкрсао трећи дан по писму; који се вазнео на небеса и ćеди с десне стране оца и који ће доћи са славом да суди живима и мртвима. његовом царству неће бити краја. Заборавили су и на писмо Савинога надлежнога архијереја, Хоматијана, који му је, након што се Сава неканонски прогласио архиепископом српским, написао да се противно канонима заодјенуо архијерејским достојанством и угрозио туђу област.

Па наставља: “И заборавио си се, учинивши себе, како изгледа, из безумља одговорним за преступ против одредаба божанских канона, и без потребе поремтивши, или, боље речено, побркавши границе добро установљене од отаца. Према томе, по псалмопјевцу, ти си се обукао у њихову клетву као у хаљину”. А онда га мудро савјетује: “Да не проповиједаш тамо ђе је Христос познат, како не би зидао на туђему темељу, него, као што је писано, да виде они којима он није објављен и схвате они који нијесу чули о њему”.

Његов насљедник, челник цетињске филијале београдске патријаршије, не само да и он гради и проповиједа у Црној Гори, која је под духовним компетенцијама Црногорске цркве, управо у земљи ђе је Христос био познат још од античких времена, него и упркос аманету Светога Петра цетињскога, да владика црногорски може бити само родни Црногорац, што он није, ćеди на његовој столици.

Свака је сила за времена, па и она која је исукала мач на Црну Гору 1918. године, у чијој се дужини протегла београдска патријаршија. Даће бог да се мач увуче у корице а београдска патријаршија повуче с канонске територије Црногорске цркве.
Владика Михаило с.р.

Владика и Митрополит црногорски
† Михаило
с.р.