У дневном листу Побједа у броју од уторника , 12.09.2023. године, на стани 9. објављен је текст аутора Блажа Средановића под насловом “На догађаје у Цркви не гледати као на раскол”. Текст је новинарски опремио новинар потписан иницијалима Р.Д. Пошто се у тексту даје подршка викарном епископу Борису насупрот свим догматским, апостолским, канонским, црквеним, црквенозаконодавним, уставним, највишим документима, правилима и прописима, као и правилима Васељенских и помјесних сабора и на основу изреченог, правној нормативистици ЦПЦ, дужан сам да аутору текста и црногорској јавности, као легитимни и легални, канонски и званични духовни поглавар, Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорски изнесем, као и увијек једну једину свету истину са којом је у опреци једнострано тумачење аутора и његова необавијештеност.

Свако има парво на своје мишљење. Међутим, мишљења су лична и необавезујућа за строгу и прецизну канонистику и законодавство сваке православне цркве, па самим тим и ЦПЦ. За аутора Средановића оно што сва горе поменута канонистика и законодавство Цркве сматра расколом, за његово приватно мишљење није раскол. Далеко би нас одвело навођење свих канона, па и поред тога цитираћемо само дио који потврђује да је викарни епископ Борис са групом свјештеника недозвољеним радњама погазио закониту јурисдикцију ЦПЦ и нарушио њено унутрашње јединство и тиме изазвао раскол у Цркви. Да се ради о правом расколу у Цркви, а уз то и завјери, како то тумаче канони и сва законита нормативистика Цркве, говори чин његовог неканонског, незаконитог и антиуставног самопроглашења без присуства епископа за самозваног митрополита Црногорске православне цркве на Цетињу. Викарни епископ нема никаве уставне надлежности да дјелује самостално ни у својој Острошко-никшићкој епископији, јер он као замјеник епископа не руководи укупним унутрашњим животом у својој епископији нити може имати пуну духовну власт у њој. У мојем познавању ове проблематике никад се нијесам срио са начином рада викарног епископа као што је то радио Борис (Бојовић). Процедура избора новог митрополита законски и канонски је неизводљива онако како је то умислио самозвани “митрополит” Бојовић. Велика је гјрешка што су му заведене и обмануте присталице повјеровале да се у православљу може изабрати нови митрополит ако је већ изабрани митрополит у добром здравственом стању и способан за обављање дужности митрополита. Достојанство митрополита сваке православне цркве је доживотно. Према томе нови митрополит се може бирати само ако је мјесто биолошким путем упражњено. Уз то, хиротесију митрополита врше само епископи а не свјештеници нижега ранга и цивили, као што је то овом приликом био случај. За то је надлежан Свети Синод, под условима који су црквеним законима прописани. Такође наглашавам да политички скуп на Цетињу који је наводно “изабрао митрополита Бојана Бојовића” и “умировио” јединог легалног и легитимног митрополита ЦПЦ Михаила, није имао никакав црквени карактер нити је имао било какво парво одлучивања у име Црногорске православне цркве.

Према томе, политички митинг на Цетињу није изазвао никакве правне посљедице. Надлежни државни орган је Министасрство правде које је надређено и надлежно свим црквама и вјерским заједницама у Црној Гори. У његовој јединој и званичној Јединственој евиденцији се региструју цркве и вјерске заједнице, о чему ово Министарство издаје Увјерење о регистрацији, односно статусу у Јединственој евиденцији цркава и вјерских заједница. На основу Увјерења издатог ЦПЦ стоји да је ЦПЦ регистрована Црква у држави Црној Гори са својим овлашћеним заступником, МИтрополитом Михаилом као духовним поглаваром. То, даље, значи, да наша Црква фигурира, односно постоји као правни субјект, правно лице са свим обиљежјима тог статуса, адресом, сједиштем, печатом, жиро рачуном, свјештенством, вјерницима, црквама и другом имовином. Група свјештеника са викарним епископом у стварности постоји као расколничка, по канонима завјереничка, неформална, нерегистрована дружина људи која се не може легализовати и легитимизовати у држави Црној Гори под именом Црногорска православна црква јер се из ње, својом вољом и вољом својих предводника неканонски и противзаконито издвојила, а тиме и отуђила у тренутно анонимни или безимени састав свјештеника који су под забраном свјештенослужења и које чека санкција за учињене прекршаје.

Обманути свјештеници ЦПЦ који су 03.09.2023. године учествовали у неканонском, незаконитом и антиуставном проглашењу викарног епископа Бориса Бојовића за митрополита Црногорске православне цркве одрекли су послушност законитој јерархији ЦПЦ. По апостолском канону 31; гангријском 6; антиохијском помјесном Сабору правило 5; картагинском помјесном Сабору правило 10-11; прводр. 13, 14. и 15.

Исти су направили и друге грешке и гријехе и у Цркви недозвољене радње, због чега им се, на основу апостолских канона 5 и 59; канону 20 ИВ Вас. Сабора, канону 3 Трулског, канону 14 Сардинијског и канонима 19 и 133 Картагинског изриче привремена забрана свјештенодјејствовања до коначне одлуке на наредној ćедници Светог Синода ЦПЦ.

Свјештеник под оваквом забраном је свјештеник само по имену, али без икаквих свјештеничких права, што је нормирано канонским правилима наведених сабора.

Све изречене мјере привремене забране односе се и на викарног епископа Бориса Бојовића.

Викарни епископ уз све наведено нема одговарајуће високо теолошко образовање.

Волио бих ако би Ти провјерио све донације које сте упутили ЦПЦ из дијаспоре како би се утврдила истина ко чува признанице о томе, а ко их нема новац је користио за личне и привате сврхе.

У Цркви није народ врховни арбитар, него је у њој врховни судија црквени канони, црквени закони и по њима утврђени владајући Свети Синод као највиша духовна, црквено-законодавна, црквено-управна и црквено-судска власт у домену својих овлашћења. Зато Цркву треба препуштити самој себи, а не се са позиција лаика мијешати у њене унутрашње ствари и законито устројство и поредак. Ако је Црква на Цетињу Борисова или његове групе, зашто није регистрована на њиих? У Катастру непокретности и према посједовном листу Црква на Цетињу је власништво ЦПЦ, као и све цркве враћене ЦПЦ су њене. Зашто их Борисови сљедбеници обијају ако су објекти њихови? У име којег органа и са којим правом викарни епископ “умировљује” званичног митрополита и одређује му висину пензије? Са којим правим и у којем својству?

Васељенски патријарх Вартоломеј је рекао да и ЦПЦ треба дати аутокефалност, али још треба да се проучи балканска историја, а Митрополт Данило је рекао да ЦПЦ треба дати аутокефалност – томос.

Напомињем да сам са господином Средановићем, при мојем боравку у Америци (Њујорк) разговарао о његовом кандидату за ЦПЦ. Све трошкове сносио је Блажо Средановић, као и моје трошкове боравка. Циљ Ти је био ка ои мени да ангажујемо тог архимандрита, али смо одустали када си ме Ти обавијестио о настраностима тога архимандрита. Иста особина краси и викарног епископа Б. Бојовића.

Поштовани и драги Блажо. Ако сматраш да би ЦПЦ била црногорскија, православнија, хришћанскија и боља него што јесте, постоји могућност да једног произведемо за митрополита (Бојовића), а архимандрита ИЗ Америке за епископа.

Цетиње, 12.09.2023.

Владика и Митрополит црногорски
† Михаило
с.р.