Црногорска Православна Црква

Уćековање главе Св. Јована Крститеља

Уćековање главе Св. Јована Крститеља

Фрагмент иконе „Јован Крститељ“ из слоја Деесис, манастира Николо-Песносх код Дмитрова, прва трећина 15. вијека. Музеј Андреја Рублева

Свети Јован Крститељ и претеча Господа нашег Исуса Христа, својом смрћу је претходио добровољној смрти Спаситеља нашега. Страда овај светитељ за вријеме цара Антипа, сина старог цара Ирода убице Витлејемске ђеце, због своје проповиједи у Галилеји. Осудио је тада Свети Јован овог цара зато што је поћерао своју закониту супругу, кћерку арабског цара, убио свог брата Филипа и узео његову жену.

Учинивши тако, светитељ га изобличи пред свима. Уплашио се осрамоћени цар, те га баци у тамницу, али не смједоше га погубити, јер га многи сматраше за великог пророка. Братова жена, Иродијада која и учини све то, уплаши се пророчких ријечи те наговори своју кћер, Соломију да од цара Ирода на дар затражи светитељеву главу. Не могавши одбити, Ирод, очаран њеном љепотом и заносном игром учини што му би затражено и погуби Јована, а главу његову изнесе пред присутне госте.

Плашећи га се мртвог, Иродијада није дозволила да му се глава састави са телом, него се сахрани одвојено од тијела. Послије тога, сви виновници овог гнусног злочина завршише трагично. Смрт Јована Крститеља догодила се пред Пасху (јеврејски празник), а празнује се 11. септембра и тог датума је установљено празновање због тога што је подигнута и освећена црква коју су над његовим моштима подигли цар Константин и царица Јелена у част и захвалност овом угоднику Божјем.

Тропар (глас 2):

Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљет свидјетељство Господње, Претече, показал бо сја јеси воистину и пророков честњејшиј, јако и струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, в земљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост.

Преподобна Теодора Солунска

Као жена имућна и благочестивога човјека живљаше на острву Егини. Но када Арапи угрозише Егину, они се преселише у Солун. Ту дадну своју кћерку јединицу у манастир, која у монаштву доби име Теописта. Ускоро се муж Теодорин упокоји, те се и Теодора замонаши. Била великом подвижницом. Често чула ангелско појање и говорила сестрама: „Не чујете ли, како дивно ангели поју у небеском светилишту?” Упокојила се у 75 години својој, 879. год. Из њеног теијла потекло целебно миро, којим су се многи исцијелили.

РАСУЂИВАЊЕ

О Господе, свесилни Господе наш, очисти нас грешне раном Твојом крвавом, раном невином и пречистом. Тебислава и хвала вавек. Амин.

Message
x