„У свим школама језик је – Црногорски; у многоме различан је од оног признатог, лепог језика на ком је Библија преведена. Говорио сам једном приликом на Цетињу да би требало, ради књижевног јединства, да уведу онај језик којим се данас пише у Београду и Новом Саду… Ако Црногорци продуже своје школе као сада, онда после сто година, између два језика биће већа разлика него што је између португалског и шанског. Ја не кажем који је језик лепши; само напомињем: да би, за љубав књижевног јединства, требало да мањина приступи већини.“

Љубомир Ненадовић
(Писма, 1857.)