„Издајници“ свих боја уједините се
– Пише: Сретен ВУЈОВИЋ,
академик ДАНУ и секретар Светог Синода Црногорске Православне Цркве –
Када је у питању ова „пикантна“ тема ваља се вратити унатраг, прије свега у српску историју, јер црногорска не обилује сличним примјерима изузев у току 19, 20, и 21 вијека! Прави издајници су имали у почетку епизодне улоге, да би у „финишу“ имали одлучујуће! По логици крилатице „дрште лопова“ издајници су увијек били на оној „другој“ страни! Наиме, чак и Петар II је у свом спјеву, који задовољава карактеристике три књижевна рода, поеме, епопеје и драмског дјела, „Горском вијенцу“, опјевао Вука Бранковића као издајника: „Бранковићу, погано кољено, тако ли се служи отачеству, тако ли се цијени поштење…“ Како је Петар II могао знати да ли је Бранковић издајник или не, са дистанце од неколико вјекова, у бици у којој Црногорци нијесу ни учествовали? Како је са дистанце дуже од једног и по вијека, могао знати да ли „истрага потурица“ легенда, смишљена да мобилише Црногорце у борби за слободу или факат, и не само! Двије гладне године и у вријеме владике Данила, родоначелника династије Петровић Његош и у вријеме Петра II су неке Црногорце довеле у искушење, да за спас фамеља приме помоћ од Османлија, уз обавезу исламизације, која је у том времену значила и губитак генерацијама крваво брањене слободе. Најкраћи пут до истине јесте, да „Горски вијенац“ није историјско штиво, као почетак „отријежњења“, премда је послужио осуђеним ратним злочинцима најновијег рата да „уз струне гусала“ са моћних разгласа препадају опсадиране Сарајлије, међу којима су били бројни припадници других вјера и нација, прије и послије гранатирања и снајперске ватре!
Вратимо се жалосном Вуку Бранковићу, којега управо издајници прогласише издајником, попут Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара, који је помагао турским завојевачима, док је његова сестра Оливера била једна од најутицајнијих жена у харему султана Бајазита, који ради пријестола уби и оца, султана Мурата и брата Јакупа! Тако је „рођен“ Милош Обилић! Тако је прије Косовског боја рођен и „издајник“ Вук Бранковић. Након битке код Никопоља у данашњој Бугарској, ђе је син кнеза Лазара на страни Турака разбијао хришћанску коалицију „потврђено“ је то „издајство“ па је као „издајник „српства“ на крају у тешким мукама скончао живот у турском казамату! На исти начин је рођен и „српски“ херој Марко Краљевић, и не само он! Он је као турски вазал погинуо на Ровинама Борећи се против своје хришћанске браће.
Краљ Никола је постао „издајник“, за своје савезнике Србе, након што је жртвовао црногорску војску да заштити српску бјежанију преко гудура Албаније! Насупрот томе за непријатељске официре, Аустроугаре, Црногорци су били „хероји из бајке“! Краљ Никола је био „издајник“ и према памфлету о наводном тајном уговору са Аустријанцима, у коме је његов син назначен као преговарач са аустроугарским мајором Хупкеом, премда мајор Хупке већ дуго није био на државној функцији, када су се са њим водили „преговори“! Ни тада ни сада истина није важна. Важан је циљ , јер „циљ оправдава средство“!
Прескачем „Бомбашку аферу“, покушај ликвидације црногорског суверена, од стране Црногораца школованих у Београду, те злочине у вези покрштавња Муслимана, од стране истих великосрпских идеолога, којима се противила црногорска званична политика и Црногорска аутокефална православна црква, што доказују и архивска документа, те издајства које су исти људи направили организујући срамну Подгоричку скупштину! Стога, са жаљењем морамо констатовати да из историје као „учитељице живота“ нијесмо научили ништа!
Наиме ових дана неки портали су преплављени текстовима обиљежавања годишњице скупа грађана на Цетињу, прошлогодишњега септембра мјесеца, против чега нико не може имати ништа, али се мора имати против тога да се људи који су противници таквог покушаја рјешавања црквених проблема проглашавају издајницима (међу њима сам и ја наравно) а све кулминира тврдњом да нам БИА пише текстове, које ми само потписујемо! Издајници су поново „рођени“! Немам намјеру да се браним од оваквих инсинуација, већ желим дати претпоставку која је и могући одговор на ову „дилему“! Дакле (не укључујући друге) претпоставимо да ми БИА, као четвородеценијском борцу за право, част и слободу Црне Горе, шаље текстове које ја само потписујем! Поставља се питање: Ко може бити у пос́еду таквих строго повјерљивих информација!? Увјерен сам, једино високорангирани службеник те агенције или инструирани лажов, чије активности „вољно или невољно“ одговарају интересима те службе!
„Издајници“ свих боја, уједините се!