Опрости му болест, Господе
– Реаговање: Сретен Вујовић,
академик ДАНУ и секретар Светог Синода Црногорске Православне Цркве –
У својој просвјетној каријери, ријетко сам када био у прилици да се осјећам дубоко разочараним неким својим бившим ђаком! Ипак нешто се мора десити и први пут! У поменутом тексту у вези са пасусом у коме се каже сљедеће јасно је да се ради о мојој маленкости:
Други су ту да лијече своје сујете и комплексе, има међу њима један пензионисани наставник који предњачи и ужива да буде „члан“ па макар и кућног савјета улаза, вјечити потпредс́едник разних удружења и вјечити секретар који жарко жели да буде „први“ да не буде вазда други, али мислим да је ту ипак обољење у питању па треба разумјети и опростити. И треће што је заједничко свима који окружују умировљеног митрополита је да очекују да се окористе.
У овом цитату је фалио само ЈМБ, јер у окружењу, митрополита Михаила постоји само једна особа којој се атрибуције потпредс́ендика, секретара, те пензионисаног наставника могу приписати. Оволику количину примитивизма не би било вриједно коментарисати, када у све то не би било укључено и „обољење,….“ које треба „разумјети и опростити“! Одатле вјероватно и ранији црквени трачеви о дугогодишњој болести мог покојног брата према којој је и цијела фамилија болесна, укључујући и мене! Није ми јасно од када се некоме треба опростити болест!? Рачунао сам да ме интервјуисана особа неће присилити да јој се обратим, али у оном моменту у коме почиње да се бави увредама и покушава се нарушити елементарно људско достојанство, ипак се мора реаговати!
Тачно је да сам пензионисан у својству наставника у ЈУ ОШ „Његош“ са Цетиња, али је тачно и то да сам готово 15 година обављао посао професора у Средњој стручној школи на Цетињу и био у прилици особи која ме проглашава болесником, помоћи да на ванредном полагању заврши све четири године Средње стручне школе, машинског смјера!
Друга констатација која говори о лику и дјелу мог бившег ученика јесте и та да људи из окружења митрополита Михаила очекују да се окористе! Лично се у овој тврдњи не препознајем, али бих волио бих када би Бојовић дао било који доказ, попут, рецимо, уплатница на пет паралелних жиро рачуна на које су се могла уплатити средства за изградњу незапочетог манастира у Рис́ем долу!
Тачно је да сам већ у трећем мандату потпредсједник Црногорског ПЕН Центра, угледне свјетске организације писаца, али и његов оснивач! Нека ми се не узме за зло што сам и члан Хрватског ПЕН Центра, Хрватског друштва књижевника, понуђени кандидат хрватске Краљевске академје знаности умјетности и духовности, Удружења књижевних преводилаца, Удружења изворних ликовних умјетника. Уз то сам и онај који је дао својевремно свој глас за пријем у ПЕН Центар и касније мјесто предс́едника уваженог проф. др покојног Миленка Перовића.
Тачно је да сам један од оснивача ДАНУ њен редовни члан, и један од иницијатора оснивања Матице Црногорске, Црногорског друштва независних књижевника, као и један од оснивача Матице муслиманске, и добитник Јубиларне награде за научно-истраживачки рад књижевности црногорских Муслимана, па ми, како се наводи, није било потребно да будем „члан па макар и кућног савјета улаза“! Да сам се икада и прихватио тог посла, сигурно бих га савјесно обављао. Како се може уз све наведено окарактерисати као „сујетан“ неко ко је објавио двадесетак књига поезије и прозе, стотинак есеја и књижевних критика, превођен на десетак свјетских језика, а и сам се бави књижевним преводилаштвом; њемачки, италијански, македонски и руски језик, неко ко је добитник тридесетак црногорских и међународних признања!
Те ријечи изговара, на жалост, мој бивши ђак, средњошколац, коме је моје учење било толико слабо да је догурао чак и до звања викарног епископа у Црногорској православној Цркви и коме је сва прљавштина до данас изречена, и вољна и невољна, опроштена са моје стране, док пишем ове редове!
То пише неко, коме никада нијесам приговорио за најпрљавије интригашење у вези са мојим именом, па ни то што ми је припремао „смакнуће“ у ЦПЦ до мјере забране причешћа и уласка у Цркву, исту чију је обнову далеке 1986. године започела група црногорских интелектуалаца међу којима сам био и ја. Уз све то, у властитој мегаломанији формира своју перјаничку „гарду“, самога себе проглашава митрополитом и црта себи светачке ореоле, „додијељене“ директно од Светог Петра Цетињског! А ђе ће него на Ловћену? Живи „светац“ је управо рођен! Одстранио је мој „школарац“ и актуелни „живи светац“, све које је осјећао као сметњу у свом амбициозном црквеном напретку, почев од монаха Лалатовића до свештеника Лајовића! Код Лалатовића је послије прве „егзекуције“ са боцом ракије на кољенима тражио опрост, па опет иницирао његово искључење! То је неко ко се на Цетињу „грли“ са једним од наредбодаваца „десанта на Цетиње“, Дританом Абазовићем, а одмах потом иде да прославља годишњицу Белведера!
Да будем јасан: са мјеста секретара Светог Синода ЦПЦ сам се повукао и пасивизирао у црквеној служби, да бих направио простор амбициозном Бојовићу. На млађима свијет остаје! Ипак сам остао активан као опуномоћени преводилац Министарства вањских послова ЦПЦ свих ових година! Реактивирао сам се као протођакон, код Архиепископа Которско-Приморског, Господина Симеона, када сам видио да ће нечије амбиције унијети раздор, не само у ЦПЦ, већ и међу њеним вјерницима и поштоваоцима. Никада Црногорци у новије вријеме нијесу били посвађанији него од септембра прошле године! Посвађани су чак и чланови породица!
Но, ако ова особа покушава у јавности провлачити кроз „блато“ људе пред којима је три пута положио црквене заклетве и који су га произвели у епископа, онда ни ја не могу очекивати ништа боље. Како је кренуо, од бројних кривичних пријава, неће имати када служити литургију!
Начин на који квалификује људе са којима је некада радио, који су му помогли у његовом школовању, стасавању, и каријери не приличи човјеку који претендује да буде духовни лидер и насљедник трона славних црногорских владика. Он приличи више људима који су упитног кредибилитета, у сваком случају ванцрквеног живота. Духовни лидер би требао бити позитиван морални узор садашњим и будућим генерацијама Црногораца. Плашити се да ће на сличан начин оквалификовати и садашње сараднике и подржаваоце, јер се све лакше мијења од карактера! „Карактер је човјекова судбина“!
Овим завршавам сваку даљу полемику са овом особом и његовим „Керберима“, који не пропуштају ни једну прилику да ме покушају облатити као „издајника“ и „сарадника“ БИА, спречавајући ме да дам било какав одговор на те инсинуације, бришући моје већ објављене текстове! Честитам! Цензура је рођена! Бојовићу, био сам дужан још један ванредни час елементарног васпитања!
Портал “Актуелно“, иначе медијски спонзор рашчињеног епископа Бориса (Бојана) Бојовића, одбио је објављивање одговора на спорни интервју! Готово сви медији укључени у „спонзорисање“, овог бескрупулозног шарлатана, односно разбијање Црногорске Православне Цркве, и покушај унижавања личности Његовог Блаженства, Архиепископа Цетњског и Митрополита Црногорског Г.Г. Михаила, завели су својеврсну медијску блокаду за било какав глас истине, па чак и одговор на бруталне инсинуације од стране групације окупљене око лаика Бојовића. Ова блокада својствена најригиднијим тоталитарним режимима, односи се и на текстове који се не тичу црквене проблематике. Ово медијско дјеловање супротно елементарној новинарској и људској етици, које своју аналогију може наћи једино у уређивачкој политици портала БИА, Н4С, и неких лажних профила којима управљају лица активна у филијали Цркве Србије у Црној Гори, добиће свој епилог на суду. Бојовић и његови сљедбеници упорно се позиционирају, као и њихови идоли из Светосавске секте Цркве Србије, изван и изнад Закона и Устава Црне Горе.