– Пише: Сретен ВУЈОВИЋ,
академик ДАНУ и секретар Светог Синода Црногорске Православне Цркве –

Омиљени политичар и фелдмаршал из времена руске царице Катарине II, Грегориј Александрович, кнез Потемкин, је својевремено изградио лажна села, заправо кулисе, иза којих су царици Катарини, приликом њеног пропутовања кроз предјеле којима је управљао Потемкин, махали са скала срећни и одушевљени лажни сељани, а степа је била преплављена стадима, која су се премјештала по потреби на сљедећу дестинацију посјете Катарине II, како би се стекао утисак о општем благостању. Нијесам сигуран да је Потемкин између два лажна села постављао натписе „Русија сад 1“ и „Русија сад 2“, аналогно савременим „пројектима“ минхаузеновског типа „Европа сад 1 и 2“, па ћер’ ћер’, док нас глава не заболи и док поново не будемо виђели „визионарске“ бувље пијаце и бидоне горива поред пута! Но, будући је ова „ослободитељска“ политика дошла на крилима клерикалне „молебан револуције“ није ни чудо што се вјерске и паравјерске организације „савршено“ и мимикријски уклапају у овај Потемкинов послтхумно ревитализовани „пројекат“!

И што се заправо дешава? У вријеме хиперинфлације банкарски систем и девизна „политика“ дошла је у руке особа које засигурно нијесу познавале ни таблицу множења, али зато су „савршено“ из минута у минут знали каква је курсна листа, на глобалном нивоу, а почесто су им униформисане особе на „штандове“ доносиле вреће безвриједних динара да како би их замијенили за „чврсту“ валуту! Дакле, данашњи „дилери“ лажни политичари, лажни попови, епископи и лажни канонисти, који су из комунистичких шињела ушли у клерочетничке, али и лажно патриотске одежде и цијела „свита пратилаца“, чије постојање у некој нормалнијој ситуацији не би примијетили ни најближи сродници, измиљели су из неких чудних крипти, катакомби, прикачили себи светачке ореоле и „соле памет“ свима на које се Потемкиновом методом може утицати, и своје моралне и друге недостатке лагано приписују онима, којима би било застиђе попити кафу са таквима на неком јавном мјесту! И многи уживају у овој „клин чорби“! Бујрум и у сласт! Хероји без докумената, па и они новопечени „канонисти“, крадљивици туђих пројеката, који су се својевремено на партијским састанцима самоповријеђивали бритвулинима, како би партијским секретарима доказали своју правовјерност, а неријетко прогањали оне који су се усудили славити вјерске празнике, данас само што се не обуку у најсвечаније свештеничке одежде, свеједно да ли у црковном објекту или на неком уличном клерикално политичком митингу! Да би у властитој самољубивости, за неуку свјетину изгледали као бића блиска божанству, као „небеска небића“, лажне ореоле „потврђују“ још лажнијим правом да канонизују свеце, без обзира на заслуге особе коју су учинили предметом властите мегаломанске манипулације. Ова амебоидна небића, која су неком „магијом“ постала свјесна своје несвијести, исписују немушто мемоаре властитог бешчашћа у надању да ће ипак неки вишећелијски организам некада обратити пажњу. И то није сва трагика! Трагика је што ова најезда амеба, слично најезди скакаваца, уз сву почињену штету, жели приподобити остатак живих бића свом биолошком статусу и све који не прихватају да буду ментално осакаћени, проглашавају „члановима организованих криминалних група“! Ништа необично, макар не за оне поникле у систему, који је спремао „букагије“ свакоме ко би се усудио поменути руску кртолу или не дај, Боже, кинески чај!

У овој амебоидној поплави примитивизма, по неком чудном правилу, као и у племенитој пчелињој организацији, мора постојати матица, јер иначе амебоидни поџмирепи, фуцмути, не би умјели организовати најједноставније „активитете“ једноћелијског организма!

У овом само Црној Гори својственом галиматијасу свеједно је хоће ли се ове сподобе окитити лажним дипломама почасних доктора наука, љуљања врата, чега гођ или црковним обиљежјима највишег ранга са све бијелом панкамилавком!