Crnogorska Pravoslavna Crkva

Uśekovanje glave Sv. Jovana Krstitelja

Uśekovanje glave Sv. Jovana Krstitelja

Фрагмент иконе „Јован Крститељ“ из слоја Деесис, манастира Николо-Песносх код Дмитрова, прва трећина 15. вијека. Музеј Андреја Рублева

Sveti Jovan Krstitelj i preteča Gospoda našeg Isusa Hrista, svojom smrću je prethodio dobrovoljnoj smrti Spasitelja našega. Strada ovaj svetitelj za vrijeme cara Antipa, sina starog cara Iroda ubice Vitlejemske đece, zbog svoje propovijedi u Galileji. Osudio je tada Sveti Jovan ovog cara zato što je poćerao svoju zakonitu suprugu, kćerku arabskog cara, ubio svog brata Filipa i uzeo njegovu ženu.

Učinivši tako, svetitelj ga izobliči pred svima. Uplašio se osramoćeni car, te ga baci u tamnicu, ali ne smjedoše ga pogubiti, jer ga mnogi smatraše za velikog proroka. Bratova žena, Irodijada koja i učini sve to, uplaši se proročkih riječi te nagovori svoju kćer, Solomiju da od cara Iroda na dar zatraži svetiteljevu glavu. Ne mogavši odbiti, Irod, očaran njenom ljepotom i zanosnom igrom učini što mu bi zatraženo i pogubi Jovana, a glavu njegovu iznese pred prisutne goste.

Plašeći ga se mrtvog, Irodijada nije dozvolila da mu se glava sastavi sa telom, nego se sahrani odvojeno od tijela. Poslije toga, svi vinovnici ovog gnusnog zločina završiše tragično. Smrt Jovana Krstitelja dogodila se pred Pashu (jevrejski praznik), a praznuje se 11. septembra i tog datuma je ustanovljeno praznovanje zbog toga što je podignuta i osvećena crkva koju su nad njegovim moštima podigli car Konstantin i carica Jelena u čast i zahvalnost ovom ugodniku Božjem.

Tropar (glas 2):

Pamjat pravednago s pohvalami, tebje že dovljet svidjeteljstvo Gospodnje, Preteče, pokazal bo sja jesi voistinu i prorokov čestnjejšij, jako i strujah krestiti spodobilsja jesi propovjedanago, tjemže za istinu postradav radujasja blagovjestil jesi i suščim vo adje Boga javlšagosja plotiju, v zemljuščago grjeh mira, i podajuščago nam veliju milost.

Prepodobna Teodora Solunska

Kao žena imućna i blagočestivoga čovjeka življaše na ostrvu Egini. No kada Arapi ugroziše Eginu, oni se preseliše u Solun. Tu dadnu svoju kćerku jedinicu u manastir, koja u monaštvu dobi ime Teopista. Uskoro se muž Teodorin upokoji, te se i Teodora zamonaši. Bila velikom podvižnicom. Često čula angelsko pojanje i govorila sestrama: „Ne čujete li, kako divno angeli poju u nebeskom svetilištu?” Upokojila se u 75 godini svojoj, 879. god. Iz njenog teijla poteklo celebno miro, kojim su se mnogi iscijelili.

RASUĐIVANjE

O Gospode, svesilni Gospode naš, očisti nas grešne ranom Tvojom krvavom, ranom nevinom i prečistom. Tebislava i hvala vavek. Amin.

Message
x