(Извор: Антена М; Пише: Владимир Јовановић)

У години 1889. православних руских храмова ван граница Руске царевине је педесетак, од Кине, преко Јерусалима и Свете Горе, Беча, Женеве и Брисела, до Буенос Ајреса и Лос Анђелеса; а тамо су свештенослужитељи укупно 6 архимандрита, 16 протојереја, 12 свештеника, 5 јеромонах, 13 ђакона… Ове и мноштво других црквено-статстичких података, данас драгоцјених историографских извора, објављује 1892. у публикацији „Загранични календар: од Васкрса 1892. до Васкрса 1894” Братство Светога великога кнеза Владимира из Берлина.

Алексиј Петрович Маљцев, протојереј и богослов (1854-1915), оснивач је братства, које је 1890. почело с радом при посланству (амбасади) Руске царевине у Берлину. То је добротворно друштво које помаже руским грађанима и православним хришц́анима било које националности у невољи. Задаци братства укључивали су изградњу и одржавање православних цркава у Њемачкој.

Маљцеву је оснивање братства благословио Исидор Никољски (1799-1892), митрполит петроградски, који је од 1860. до упокојења предćедавајући Светога Синода Руске цркве. Нота бене, Исидор је у Петрограду начелствовао хиротонијама двојице црногорских аутокефалних владика – Илариона Рогановића (1863) и Митрофана Бана (1885), а упамћен је и по финансијској помоћи нашим црквама, потпори устројавању Богословије на Цетињу.

У Берлину је Братство Светога великога кнеза Владимира саградило православно гробље с храмом Светих Константина и Јелене, а потом још десетак храмова широм Њемачке. Покровитељ братства је велики кнез Владимир Александрович, брат императора Александра ИИИ, а познатији чланови су и доцнији светитељи Јован Кронштатски, Теофан Затворник, Николај Јапански, свештеномучени митрополит Владимир Богојављенски, преподобна Јелисавета Фјодоровна, етц.

„Загранични календар: од Васкрса 1892. до Васкрса 1894”, који, дакле, Братство Светога великога кнеза Владимира штампа 1892. у Берлину и Петрограду, садржи и црквено-статистичко поглавље „Православне аутокефалне цркве”.

Ту се налази поредак по рускоме диптиху тадашњих 14 канонских помјесних цркава, са именима предстојатељâ. Међу њима је и СВЕТА АУТОКЕФАЛНА ЦРНОГОРСКА МИТРОПОЛИЈА – ЦРНОГОРСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА, за коју се наводи да у својој јурисдикцији има и Епархију Захумско-рашку (основану 1876-1878, катедра Манастир Острог)…

• 

• 

•