(Извор: Антена М; Пише: Владимир Јовановић)

Руски архиви, црквени и државни, као и старија периодика, богословска и лаичка, крцати су фактима о канонским и литургијским везама аутокефалних цркава Русије и Црне Горе, тј. о статусу који је уживала Света аутокефална Митрополија црногорска – Црногорска православна црква. Ова грађа обично своја изворишта има у тадашњој пријестоници Петрограду, или у Москви, али не и обавезно – могу се пронаћи и у најудаљенијим мјестима ондашње Руске царевине.

Узмимо за примјер Братство Пресвете Богородице, са средиштем у граду садашњега назива Хелм, на југоистоку Републике Пољске (пољски Цхеłм, украјински Холм, руски Хелм). Ова православна организација, основана 1617, добила је три године доцније писмо с благословом Патријарха Јерусалима. При братству су основане школа и штампарија, али је 1691. прекинуло мисију под притиском унијата.

Оживљавање братства догодило се 1885. у доба Руске царевине, чији је Пољска тада дио, а при Саборноме православноме храму Холма. Објављиване су богословске књиге и вјерске новине, између осталога у великоме тиражу и православни „Холмски народни календар”, са црквеним календаром. Рад братства имао је одобрење и благослов Светога Синода Руске цркве, а распуштено је у револуционарној 1917. години.

У издању „Холмскога народнога календара” за 1894. годину је објављен чланак „Православне аутокефалне цркве” с диптихом, а у њему је, наравно, и Црногорска православна црква.

„Аутокефане православне цркве јесу оне које имају своје особене самосталне, независне управе. Међу њих се убрајају четири патријаршије и десет самосталних цркава”, каже се у уводу.

Слиједи поредак по рускоме диптиху тадашњих 14 помјесних цркава:

А) ПАТРИЈАРШИЈЕ:

1) Цариградска, 2) Александријска, 3) Антиохијска, 4) Јерусалимска.

Б) АУТОКЕФАЛНЕ ЦРКВЕ:

1) Руска, 2) Грчка, 3) Кипарска, 4) Румунска у Краљевини Румунији, 5) Румунска у Аустро-Угарској, 6) Српска у Краљевини Србији, 7) ЦРНОГОРСКА, 8) Српско-карловачка митрополија у Аустрији 9) Буковинско-далматинска митрополија у Аустрији, 10) Бугарска егзархија.

Процјењује се како, те 1894. године, „укупно свих православних има више од 100 милиона”…

• 

• 

•